Suđenje u vezi masakra nad srpskim civilima tokom rata u Bosni i Hercegovini time će ponovo biti predmet rasprave pred sudskim instancama.
Pored advokata Mujanovića žalbu na presudu je uložio i državni tužilac, saopštio je Pokrajinski sud u Lincu.
Tužilac Doris Fiala smatra da je visina izrečene kazne premala, jer se Austrijancu bosanskog porekla prebacuje 16-ostruko ubistvo, trostruki pokušaj ubistva, kao i paljenje kuća.
On je osuđen za učešće u muslimanskom napadu na srpsko selo Serdari na terotoriji Kotor Varoš 17. septembra 1992.
Optuženi je do kraja suđenja negirao da je učestvovao u napadu na srpsko selo.
Oko 20 muslimana je tog dana u mestu Serdari ubilo sedam muškaraca i sedam žena, kao i dvoje dece, te zapalilo šest kuća.
Četiri vođe tog napada su pre dve godine u Sarajevu osuđene na kazne zatvora u trajanju od devet do jedanaest i po godina, ali su prošle godine te kazne poništene, i u novom suđenju je jedan osuđen na 11 godina zatvora, dvojica su oslobođena, a četvrti je u međuvremenu preminuo.
Tokom suđenja pojavilo se i ime Austrijanca bosanskog porekla koji živi u Lincu, što je dovelo do pokretanja suđenja u Austriji.
Suđenje za masakr počinjen tokom sukoba u Bosni i Hercegovini počeo je decembra prošle godine, a obuhvatalo je 23 dana suđenja i saslušanje oko 30 svedoka.
Svedoci su u izjavama bili često nesigurni, a mnogi su kazali da ne mogu dobro da se prisete događaja jer je prošlo mnogo godina.
Međutim bilo je i izjava koje su teretile optuženog.
Porota od šest članova, nakon višečasovnog zasedanja, jednoglasno je ocenila da je Austrijanac bosanskog porekla kriv po optužnici.
Isto tako, oni su jednoglasno negirali da je ovaj zločin zastareo.
Dalje je porota donela odluku da se žrtvama napada, koje su preživele, isplati 1.000 evra odštete za pretrpljeni bol.
Advokat optuženog Jirgen Novotni rekao je da je presuda za njega neočekivana i najavio je da će razmisliti o ulaganju žalbe.
Njegov štićenik od početka suđenja je tvrdio da nije učestvovao u napadu na to selo, kao i da tokom rata u Bosni i Hercegovini nije nosio oružje.
Austrijski sud, a ne Haški tribunal, se bavio ovim zločinom zbog činjenice da je austrijsko pravosuđe ovaj napad okarakterisalo masakrom, a ne ratnim zločinom.
