BEOGRAD – Državna služba je javni servis u službi naroda. Bivši ambasador SRJ u Vašingtonu Milan St. Protic nije školovan za državnu službu, a poredeci se sa Nikolom Pašicem pokazao je da nije dobar poznavalac istorije diplomatske službe. U suprotnom, znao bi da predstavnici zemlje moraju da poštuju i primenjuju zakone i propise, odnosno konvencije koje regulišu odnos dve zemlje na konzularnom planu. Tu nema mesta proizvoljnosti.
Ovako za „Glas“ komentariše izjave Milana St. Protica, nedavno smenjenog ambasadora SRJ, savetnik u sektoru multilateralne u SMIP-u Nikola Mišljenovic. Na osnovu decenijskog iskustva koje je stekao u predstavništvima naše zemlje na Filipinima, u Japanu i Engleskoj, naš sagovornik odbacuje tvrdnje da SRJ nema spoljnu politiku i analizira imenovanja novih ambasadora.
Kovacevic umesto Protica?
Nezvanicno se pominje se da su, prilikom boravka delegacije SRJ u Americi, predstavnici SAD komentarisali da bi „želeli nekog ambasadora koji bi tumacio zvanicnu politiku SRJ, a ne samo da iznosi svoje mišljenje“. Iako je Aleksandra Joksimovic u medijima predstavljena kao Proticev zamenik – mnogo više šansi ima Živorad Kovacevic, clan Foruma za medunarodne odnose i bivši ambasador u Vašingtonu. „Ne bi bilo u redu da Kovacevic, koji ima više od 70 godina, opet zauzme ovu važnu funkciju kada u SMIP-u ima kvalifikovanih 50-godišnjaka koji i citavu deceniju cekaju šansu – kaže Mišljenovic.
Još opoziva
Osim poslednjih promena ambasadora, Mišljenovic kaže da se ocekuju nova premeštanja. Ambasador SRJ u Meksiku Vesna Pešic zatražila je da se vrati zbog klime, Radivoju Diklicu (Pariz) zamereno je što, navodno, odbio da primi jednu važnu licnost francuskog javnog života, dok se na rad Vladete Jankovica (London) žali naša dijaspora. Pominje se i opoziv Mileta Perišica (Kanada), navodno zbog porodicnih veza za Radovanom Karadžicem.
– U uslovima postrevolucionarnog prevrata nova vlast, realno, nije u mogucnosti da odmah transparentno definiše spoljnopoliticke ciljeve. Zato je dužnost ambasadora, posebno u najvecoj sili sveta, da prepozna politicke interese zemlje prijema prema našoj državi, regionu i kontinentu. Prirodno je da ambasador, umesto što ocekuje smernice, sugeriše elemente za bilateralnu saradnju dve zemlje – kaže Mišljenovic.
Prema njegovim recima, Protic je u javnim nastupima tvrdio da je imao kvalitetne diplomatske kontakte sa predsednikom Bušom, ministrom inostranih poslova SAD Kolonom Pauelom i drugim zvanicnicima, „ali medu njegovim sagovornicima nema ambasadora Kine, Rusije, Velike Britanije, Francuske…“S obzirom da se nije odazivao na diplomatske prijeme, kako je priznao, niti ih je organizovao, Mišljenovic navodi da „Protic možda i nije toliko postigao koliko je javnosti predstavljao“.
Za uspešnog ambasadora, objašnjava Mišljenovic, potrebne su i odgovarajuce škole, ali se protivi šestomesecnim kursevima koje su do sada prolazile diplomate, jer nisu dovoljni. On smatra da je SMIP napravio greške i pri poslednjem imenovanju diplomata.
– Iako je ministar Goran Svilanovic posle prvog postavljanja ambasadora i burnih reakcija javnosti obecao da ce poslati profesionalce, i dalje se šalju „DOS-ovi ambasadori“. Imenovana su „književna pera“ Svetislav Basara i Vida Ognjenovic, dvojica „profesionalaca“ – sinovi partizanskih generala JNA – Zoran V. Popovic i Zoran S. Popovic. S pravom se postavlja pitanje hoce li oni moci profesionalno da tumace spoljnu politiku posle 5. oktobra. Nije u redu ni što se za ambasadore šalje veci broj osoba iz Crne Gore (iz redova SNP), a da se ne ceka rasplet krize u federaciji – smatra Mišljenovic.
