U AMERICI DESET MILIONA ILEGALACA
RADNE DOZVOLE NA TRI GODINE
• Imigrantski status najefikasnije se rešava rođačkim vezama • Najviše imigranata iz Meksika, pa cinici granicu nazivaju tortilja
U nedavnoj raciji u NJujorku i nekim gradovima u Floridi bilo je uhapšeno više ilegalnih radnika na plantažama, fabrikama i restoranima, među kojima i nekoliko državljana Srbije i Crne Gore, ali nije rečeno koje nacionalnosti. Za sve se predviđa deportacija u zemlju porekla, a najčešće u takvim akcijama nastradaju imigranti iz susedstva – Meksika i s Karipskih ostrva.
U seriji takvih racija posebnu pažnju javnosti, ali i kao povod za političke duele izazvalo je hapšenje članova čikaške gangsterske bande. Pokazalo se da su desetorica od 15 uhapšenih ilegalni imigranti, uglavnom Meksikanci i Portorikanci. Iako im je to bilo treće ili četvrto krivično delo, ustanovljeno je da su učestvovali u pljački, švercu droge, uceni, a tek ovog puta je otkriveno da su svi bez legalnog statusa. Zato je taj događaj podigao prašinu, uz ozbiljne zahteve za radikalnom reformom imigrantske politike zbog koje dve vodeće političke struje, republikanci i demokrate, lome koplja.
Vladajući republikanci, koji imaju i Belu kuću, predsednika i većinu u oba doma Kongresa, Predstavničkom domu i Senatu, prihvataju samo delimičnu reformu – da se ilegalcima, a procenjuje se da ih ima oko 10 miliona, odobre radne dozvole na tri godine, uz mogućnost da putuju u zemlju porekla, ali se ne izjašnjavaju šta posle isteka te tri godine. To obrazlažu neophodnošću da se stvori baza podataka o emigrantima koji žive u ovoj zemlji, da im se omogući legalno obavljanje poslova, uglavnom onih za koje Amerikanci nisu zainteresovani i da se tačno utvrdi koliko ima stranaca bez legalnog statusa.
Večiti izgon
Kad deportacija u zemlju porekla dođe na red, svejedno je koje je nacionalnosti osoba koja se proteruje. Uz to, izgon iz zemlje gotovo obavezno prati odluka o zabrani ulaska u Ameriku u narednih 10 godina, što praktično znači zabranu zauvek.
Veoma ozbiljni oponenti ove republikanske varijanate, uglavnom liberalni predstavnici Demokratske partije, zahtevaju radikalnu reformu imigrantske politike. Oni predlažu linearnu amnestiju za sve koji su do određenog trenutka ilegalno ušli u zemlju, a potom oštru primenu zakonskih propisa.
Jedan od najvećih problema jeste taj što savezni zakon ne obavezuje pojedine države da kontrolišu imigrantski status, što se pokazalo i u slučaju hapšenja mladih gangstera u čikagu. Ta obaveza ne postoji čak ni u slučaju teških krivičnih dela, pa je u većini američkih država moguće dobiti vozačku dozvolu ili socijalni broj, a da ne mora da se podnese potvrda o vizi, boravku ili imigrantskom statusu.
Slučaj kombija koji je nedavno zaustavljen u NJu Hemširu zbog prekoračenja brzine još jedna je ilustracija tog stanja. Vozač je imao dozvolu koja je istekla, a u kombiju je bilo 10 ljudi s falsifikovanim ličnim dokumentima. Kasnije je utvrđeno da su oni švercerima platili po 10.000 dolara da ih prebace u SAD. Poreklom iz Ekvadora, oni su nekako stigli do Meksika, prešli granicu u Kaliforniji i uz pomoć tog ševrcera ljudi stigli u NJu Hemšir. Kada su policajci obavestili imigracione vlasti, njihov predstavnik je uzvratio: „Uhapsili ste ih, pa šta?!“
Imigraciona služba, mada ima velika ovlašćenja, žali se da nema dovoljno ljudi da bi rešila problem ilegalaca.
Kubanska ruta
Na floridskom Ki Vestu problem ilegalaca je takođe veoma aktuelan jer je to tačka na američkoj obali ka kojoj se usmeravaju Kubanci na svojim krhkim barkama. čim stignu, stiču pravo na politički azil, s obzirom da SAD smatraju da je „Ostrvo slobode“ Fidela Kastra ostrvo bez ljudskih prava. Ali, mnogi ne stignu do američke slobode – progutaju ih uskovitlani talasi u zalivu nade.
Od procenjenih 10 miliona ilegalnih imigranata, najviše je Meksikanaca, pa cinici granicu između Amerike i Meksika ironično zovu tortilja granica, aludirajući na slabu kontrolu uprkos svim elektronskim i tehnički sredstvima i široke mogućnosti da se nesmetano pređe na američku teritoriju.
Prema važećim propisima, imigrantski status u Americi se oduvek najefikasnije sređuje rođačkim vezama – deca za roditelje, roditelji za decu. I dalje postoji mogućnost dobijanja radnih dozvola, najčešće za ljude s visokostručnim kvalifikacijama, i studentskih viza, a svake godine Amerika otvara vrata za 50.000 srećnika ako na njenoj lutriji izvuku zgoditak za zelenu kartu.
