U AMERICI I KANADI O IZMENAMA IZBORNOG ZAKONA U SRBIJI
POVRATAK MATICI!
• Konačno donesena odluka koja će označiti početak procesa na izjednačavanju prava naših građana, ma gde živeli, ocenjuju sagovornici „Vesti“ • Ovakav potez vlasti dugo očekivan i priželjkivan „Odluka pokazuje spremnost vlade da se izbrišu granice između rasejanja i otadžbine“ „Do sada smo mi iz dijaspore uvek više gledali u otadžbinu, sada je ona pogledala u nas“ „Svi zajedno moramo uložiti napore da se odluka kvalitetno sprovede u život“
Nakon odluke o izmenama u Izbornom zakonu Srbije, prema kojima će i naši građani širom sveta dobiti pasivno biračko pravo, komentari naših sugrađana u čikagu su različiti, ali se svi slažu u jednom – konačno je doneta odluka koja će označiti početak procesa za izjednačavanje prava naših građana, ma gde u svetu živeli. Mnogi zameraju što je odluka o davanju prava glasa dijaspori doneta sa velikim zakašnjenjem, drugi očekuju tehničke probleme i teškoće oko kontrole izbora na glasačkim mestima u dijaspori, treći su uvereni da će ovako našim iseljenicima biti vraćeno poverenje u državu i demokratiju.
Neda Vidaković, prevodilac iz čikaga, veoma je zadovoljna zakonskim izmenama:
– Ova odluka potvrđuje spremnost vlasti da se izbrišu granice između matice i dijaspore i da naš narod bude shvaćen kao jedno telo. Do sada je matica stalno nešto tražila od nas, a sada dobijamo i motivaciju, vraćen nam je osećaj pripadnosti. Za sada ne znam mnogo detalja o tehničkim stvarima, ali verujem da će političke stranke lobirati i u ovom biračkom telu, očekujući glasove i podršku.
I pravo i obaveza
Mihailo Milićević, biznismen iz Toronta, kaže da je za njega normalno da dijaspora ima pravo glasa.
– Odluka je sasvim na mestu i ranije sam se često pitao zašto mi koji živimo van domovine nemamo mogućnost da putem glasanja učestvujemo u političkom životu zemlje iz koje smo došli. Naravno, pri svemu ovome nikako se bi smele zaboraviti i naše obaveze, kao dijaspore, koje proističu iz novostečenog prava, jer jedno bez drugog ne ide.
Dejan Vuksanović, arhitekta iz čikaga, siguran je da odluka nije došla prekasno:
– Dijaspora je neraskidivi deo srpskog bića i tako joj se mora i pristupati. Ne verujem da će se tehničke smetnje ispostaviti kao velika prepreka, jer je važno da postoji dobra volja da ostvarimo ovo elementarno građansko pravo. Osim toga, važna je i odredba za promenu cenzusa pri predsedničkim izborima, pa bih podsetio da je i Amerika svoja tri poslednja predsednika izabrala sa manje od 45 odsto glasača izašlih na izbore. Ja se radujem ovim promenama i verujem da će se proces usaglašavanja i primene odvijati bezbolno.
Sanja Popov, službenica iz čikaga, za „Vesti“ kaže:
– Odluka je veoma pametna i bilo je neophodno da bude doneta. Mislim da svi zajedno moramo uložiti napore da se ona kvalitetno i sprovede u život. Na tome se već jako dugo radi i dobro je da konačno bude realizovano.
Mesto i u savetu
Vojkan Drenovac, programer iz čikaga, veruje u kvalitetnu primenu ove odluke:
– Mislim da je sasvim u redu da i dijaspora učestvuje u izborima i tako ostvari to pasivno biračko pravo. Malo će teže biti ostvariti aktivno biračko pravo, ali možemo biti uključeni u okviru nekog savetodavnog tela, pomoći idejama i sredstvima, kao što i do sada jesmo.
Sa radošću i odobravanjem naši ljudi u Kanadi primili su vest da građani Srbije, koji žive u inostranstvu, mogu da glasaju za poslanike Skupštine Srbije. Iako je uzbuđenje zbog mogućnosti da učestvuju na skupštinskim izborima vidljivo, prevelikog izliva oduševljenja ipak nema, jer je odluka u konstelaciji političkih odnosa i partija koje sastavljaju vladu i organizuju vlast u Srbiji ipak donekle očekivana. Zapravo, dugo je očekivana i mada nije mali broj ni onih koji smatraju da američka i australijska dijaspora, pogotovu zbog udaljenosti od matice, nemaju pravo da se svojim glasanjem upliću u život države sa kojom osim emotivnih i nostalgičnih veza nemaju nikakve druge stvarne odnose, ipak je to, po mišljenju većine, korak napred u odnosima matice i dijaspore.
Vojkan Drenovac
Mika Marković iz Toronta tako smatra da je ovom odlukom, zapravo, nastao preokret u odnosima matica-iseljenici.
– Do sada smo mi iz dijaspore uvek više i češće gledali u otadžbinu. Prvi put, sada, ona je pogledala u nas, svoju dijasporu, i to je pohvalno. Inače, ja sam svakako jednom nogom uvek tamo, dakle mogao sam i tamo da glasam, ali je mnogo komfornije i prihvatljivije da glasam ovde gde trenutno živim.
Dragutin Knežević, koji takođe živi u najvećem kanadskom gradu, odluku o mogućnosti da dijaspora učestvuje na izborima naziva sjajnom jer, kako kaže, „više očiju vidi bolje“.
– Mi koji smo van Srbije, iz drugog ugla posmatramo situaciju, a to je, po meni, veoma pozitivno. Smatram da dijaspora može doneti sveže ideje zajedno sa iskustvom iz
„velikog“ sveta. Jedina manjkavost u svemu tome može biti naše nedovoljno poznavanje kandidata za poslanike, jer koliko god ovde pratili štampu i sve što se događa u domovini, ipak te ljude ne možemo toliko poznavati kao oni koji žive u Srbiji.
KUD PARE TU I GLAS
Predlog da i srpska dijaspora može glasati van matice, tačnije u diplomatsko – konzularnim predstavništvima širom sveta, prošao je Administrativni odbor Skupštine Srbije i o njemu će se izjasniti i sam parlament.Bude li imala podršku kao u odboru, inicijativa DSS će dobioti zakonsku formu, a našoj dijaspori konačno biti omogućeno da svojim glasom “ iz sveta „učestvuje već u narednoj u izbornoj utakmici.
Koliko je bilo zahteva iz rasejanja da mu se omogući da „na licu mesta“ učestvuje u izboru, toliki je bio i otpor da se dijaspora na taj način „ne meša“ u raspored političkih snaga u zemlji. Istina, sve vlasti do sada davale su načelnu saglasnost da su „naši ljudi – naši, ma gde bili“, ali je sve ostajalo, po onoj narodnoj – pusto radovanje.
Podrška do vlasti
Prećutni, nikada javno saopšten, stav svih političkih partija na vlasti bio je – da oni koji su van zemlje, ne treba da odlučuju o sudbini ljudi koji tamo žive, a to je i realizovano uskraćivanjem „tehničkih mogućnosti“ glasanja u inostranstvu. Sa druge strane, opozicione partije su deklarativno tvrdile suprotno, ali i menjali stav dolaskom na vlast. Krug je tako bio zatvoren.
Dijaspora, opet, s razlogom traži da iskoristi svoje građansko pravo države kojoj pripada, a da se zbog toga ne mora izlagati ogromnim troškovima odlaska na glasačka mesta u otadžbinu. Većina razvijenih zemalja je taj problem rešila tako što je svojim stanovnicima širom sveta omogućila da glasaju u konzulatima ili čak poštom. Neke od njih (Grčka recimo) plaćaju put biračima da dođu kući i iskoriste svoje biračko pravo. Iako jedna od najvećih (procentaulno ukupnoj populaciji, a ne brojčano), srpska dijaspora je ostala bez prava da glasa u trenutnom mestu boravka.
Brojne rasprave u našim udruženjima i klubovima širom dijaspore, istraživanje i ankete „Vesti“ ukazuju da naše rasejanje traži da ne bude građanstvo drugog reda. Onima koji kažu da ljudi van otadžbine, ne mogu odlučivati o sudbini onih sa kojima ne dele sudbinu, dijaspora odgovara argumentom ekonomske prirode:
– Može li se „organizacionim propustom“ pravo glasa uskratiti onima od kojih, u dobroj meri, matica i živi!
Kada se ovo tvrdi, imaju se u vidu i konkretne brojke koje idu na vodenicu dijaspore. Naime, zvanični statistički podaci obelodanjeni ovih dana kažu da je spoljnotrgovinski deficit u 2003 godini u otadžbini iznosio nešto manje od pet milijardi dolara( izvoz je bio skromnih 2,47, a uvoz čak 7,32 milijarde dolara). I pored toga devizne rezerve Narodne banke Srbije narasle su na blizu četiri milijarde dolara! Odakle novci, što bi rekli Vojvođani, i hoće li kurs dinara pasti, a država bankrotirati?
Ekonomski analitičari tvrde da ne brinemo za državu i kurs. A otkud novci? Pa, u uvoznu sumu nije uračunat prihod od usluga (saobraćaj i turizam), priliv stranog kapitala po osnovu kupovine preduzeća i investicija, ali i pare koje unese dijaspora. Ova poslednja stavka, tvrde analitičari, „po svoj prilici je najveća“.
– Preciznijih podataka o tome kolike su to pare nema, ali je sigurno da je iznos izuzetno visok- kažu oni.
Trezor u dijaspori
Neka istraživanja kažu da dijaspora po raznom osnovu (redovnim slanjem rodbini, kupovanjem nekretnina, investiranjem u preduzeća i objekte ili za vlastitu potrošnju u vreme odmora), matici godišnje ostavi između dve i tri milijarde dolara! To je daleko više nego sva pomoć koja u Srbiju i Crnu Goru stigne od međunariodne zajednice.
– Pa, ako ovi potonji neskriveno učestvuju u krojenju vlasti u Srbiji, imamo li mi, kao njeni građani, a eto i njen ključni ekonomski stub – pravo da nam se ovde, u rasejanju, omogući učešće u izborima – s razlogom se pitaju širom srpske dijaspore.
