U najnovijem biltenu Australijske vlade, Odeljenja za useljavanje, višenacionalna i domorodačka pitanja naveden je podatak da se od završetka Drugog svetskog rata više od šest miliona ljudi doselilo u Australiju.
Više od deset procenata, 620.000 od njih, stiglo je pod humanitarnim programom, odnosno kao izbeglice. S prostora bivše Jugoslavije, od 1991. godine, oko 41.500 izbeglica ušlo je u ovu zemlju, što je jedan od najvećih useljeničkih talasa.
Najviše izbeglih i raseljenih lica s prostora istočnoevropskih zemalja stiglo je u Australiju u periodu od 1947. do 1954. godine, njih oko 170.000.
Specijalni humanitarni program (SHP) ustanovljen je 1981. godine da omogući Australiji da odgovori potrebama pripadnika nacionalnih manjina, čija se ljudska prava krše, ali koji u osnovi ne moraju da budu izbeglice. Oni su time dobili tretman ljudi koji su morali da napuste prostore na kojima su živeli, zbog nemogućnosti da nastave normalan život.
U periodu 2002/2003. godine ukupno je odobreno 7.280 SHP viza, od čega za useljenike iz Srbije i Crne Gore 570, posle Sudana, Iraka i Avganistana najviše.
U istom biltenu navedena je priča porodice Petrović iz Adelejda, u kojoj se kaže:
„Bili smo srećna porodica dok nije počeo građanski rat u bivšoj Jugoslaviji. Kao članovi srpske manjine, u gradu u središnjem delu bivše države, bili smo srećni što smo pobegli, nakon što se većinsko stanovništvo okrenulo protiv Srba.
Supruga i dve kćerke našle su slobodu u Srbiji, a ja sam postao ratni zarobljenik. Posle deset meseci oslobodio me je Crveni krst i našli smo se ponovo zajedno.
Tražili smo u australijskoj ambasadi u Beogradu da dođemo u ovu zemlju. Šest meseci kasnije, stigli smo na ćrodrom Adelejd i niko nije bio srećniji od nas. Uskoro smo supruga i ja počeli da učimo engleski jezik, a kćerke su studirale engleski na TAFE. Godine 1999. dobili smo državljanstvo Australije i počeli da radimo.
Danas osećamo da je Australija naš dom i zauvek smo bezbedni u ovoj lepoj zemlji.“
