U Bazelu, četvrti put za redom deca „stvorila muziku”

Božićni koncert „Deca stvaraju muziku” u organizaciji Umetničkog centra SOKO (Kunstzentrum SOKO) postao je tradicija u Bazelu. Ovogodišnji, četvrti po redu, održan je u novom prostoru kvartirskog centra Izelin. Prelepo dekorisana bina blještala je i mamila mlade umetnike da što bolje i lepše pokažu šta su sve naučili. Sve je bilo u duhu prestojećih praznika, i publika, koja je došla da podrži mlade umetnike, imala je potpuni ugođaj. A na sceni su se smenjivali razni muzički žanrovi, instrumenti glasovi, ples.

Koncert je počeo pesmom Abe „Srećna Nova godina” u izvođenju Marte koju je na klaviru pratila sestra, Petra Adamović, a zatim su nastupili najmlađi članovi Umetničkog centra SOKO. To su deca koja se tek pre dva meseca počela da pevaju, ali su već imali svoj prvi javni nastup. Andrijana Adamović, osnivač i predsednica Umetničkog centra SOKO, koja radi sa dečjim grupama, ističe da je planirala da ta nova grupa bude malo starija, ali da se nekako dogodilo da su se prijavila dosta mlađa deca koju nije imala srca do odbije. „Bila sam dosta skeptična kako će se tako mali snaći na bini: pevali su nekoliko pesama i odigrali dva kola, ali bili su zaista sjajni. Koncentrisano su pratili šta se dešava, strpljivo čekali svoj red i pratili moje instrukcije. Zaista sam prijatno iznenađena takvim odnosom”.

Nini Todorović koja putuje iz Porentrija svakog petka na probe u Bazel, ovo je bio prvi nastup za Umetnički centar SOKO. Mnogo se raduje svakog petka kada ide na probe. „Bazel je daleko od moje kuće, ali ja se u putu odmorim. Volim što mogu da se družim s drugarima iz Srbije. Učim da pevam i volim da pevam na srpskom, a najviše volim da se lepo obučem i budem na bini sa drugom decom. Učim da sviram klavir i spremam se da sledeće godine i sviram”, istakla je ona.

Foto: M. Milutinović

Zatim su se na sceni smenjivali razni izvođači na klaviru, violončelu, oboi, gitari. Pravo osveženje bila je plesna tačka koja se po prvi put našla na repertoaru programa. Tri drugarice, Mia Petrović, Petra i Marta Adamović, druže se od rođenja, zajedno pevaju u Sokolu i iz tih druženja nastao je san o plesnoj grupi. Mia Petrović objašnjava šta sve za nju znači muzika, pevanje i ples: „Ja obozavam da pevam i to sam uvek volela. To me ispunjava. Pevam sa mojim drugaricama i Andrijanom skoro 6 godina. Svake godine učestvujemo na koncertu „Deca stvaraju muziku”. Sviđa mi se kad vidim kako se sva deca raduju i kako su uzbuđena dok sviraju ili pevaju. Ova godina je za mene bila posebna jer sam sa svojim drugaricama Martom i Petrom, sa kojima se druži već 11 godina, osnovala plesnu grupu „Galaksiz girls”. Družeći se spontano smo počele da pravimo koreografiju za pesmu „Pipl ju nou” Selene Gomez i poželele smo da plešemo pred publikom. Bile smo presrećne kad nam je Andrijana dozvolila da nastupimo na ovom koncertu. Bila sam jako uzbuđena zbog toga. Iako smo imale tremu, zadovoljna sam nastupom i nadam se da ćemo kasnije postati poznate. Svi su bili sjajni na koncertu i volela bih da se sretnemo i sledeće godine”.

Na kraju prvog dela programa briljirao je Nikša Banićević. Maestralno je odsvirao izuzetno zahtevan program i za svoju muzikalnost nagrađen je ovacijama. Nikšina mama, Aleksandra, objašnjava kako izgleda Nikšin muzički put: „Nikša od 7. godine pohađa privatnu muzičku školu u Rienu „Ton in Ton” i svira klavir. Muzika je u našoj porodici uvek bila prateća okolnost, kao hobi, a i profesija, tako da je Nikša bio okružen muzikom i raznim instrumentima. Ljubav prema muzici je došla nekako prirodno, a sad sa 12 godina, počela da se dublje razvija. Pored školskog muzičkog obrazovanja, samostalno skida kompozicije sa interneta i uvežbava ih. Svako jutro počinje, i svako veče završava muziciranjem. Velika strast su mu i vožnje, a ponajviše aviona. Nekoliko puta je kopilotirao u manjim avionima, i želja mu je da pored profesionalnog bavljenja muzikom, položi licencu za privatnog pilota manjih letelica. Trenira karate 5 godina i pohađa srpsku školu u Bazelu već 7 godina”. Nikša je dodao da muzika za njega znači život „Jako volim da sviram klavir, zabavno mi je. Voleo bih da se oprobam i u drugim instrumentima, na primer da vidim kako je to svirati violinu. Najviše volim klasičnu muziku i pop. Omiljeni kompozitori su mi Franz List i Šopen. Svaki put pred koncert osećam tremu, ali kad počnem da sviram, opustim se i uživam. Na koncertu su mi se svideli svi izvođači, a najviše klaviristi i Marta sa violinom. Želja mi je da u životu budem profesionalni pijanista”.

Indijka, Dikša Kartikejan, učestvuje već drugu godinu i oduševljena je. Sve je bilo svečano dekorisano i atmosfera je bila sjajna, a posebno joj se dopalo što je ove godine bila i plesna tačka. Ona misli da su svi jako lepo svirali.

A u drugom delu programa bila je zastupljena i srpska tradicionalna muzika. Prvo je Petra Milutinović na fruli svirala pesmu „Oj, Moravo, moje selo ravno” (u prvom delu se programa se predstavila se na oboi). Svirajući na fruli pokazala je da uživa i u srpskim narodnim instrumentima. Mlađa i starija dečja pevačka grupa izvele su nekoliko kola i tradicionalnih pesama starije seoske tradicije i pesmu „Žubor voda žuborila” uz pratnju Slobodana Novakovića na harmonici.

Foto: M. Milutinović

A onda je usledilo još jedno prijatno iznenađenje i dva kola na harmonici. Mladi Dušan Slavković došao je iz Badena da bi dao svoj doprinos ovogodišnjem koncertu. „Prošle godine gledao sam koncert „Deca stvaraju muziku” i poželeo da se ovog puta nađem na sceni. Proveli smo lepe trenutke uz našu divnu muziku. Uživao sam u aplauzu posle mog sviranja”. Dušanova mama, Biljana, kaže da je bilo osvežavajuće gledati decu kako uspevaju nešto tako divno da uvežbaju. „Sva su se deca potrudila da daju sve od sebe i pokažu koliko su naučili. Osetila se pozitivna energija i puno strasti. Uspeli su da nas dotaknu i izazovu poneku suzu. Moja deca su dobila ogromnu želju da nastupaju ponovo na jednom ovakvom koncertu”.

Veče puno radosti i muzike završeno je dvema pesmama Umetničkog centra SOKO. Na nemačkom su otpevali pesmu „Edelvajs” poznatu temu iz filma „Moje pesme, moje snovi” i koncert zaokružili Abom i pesmom „Hvala ti za muziku”.

Voditeljka programa, Tomanija Kostić, nije krila oduševljenje ovim koncertom. „Andrijana je moja koleginica sa posla i rado sam se odazvala njenom pozivu da vodim konferansu na nemačkom jeziku jer sam rođena ovde i dobro govorim srpski kao maternji, ali i nemački jezik. Moram priznati da sam imala malu tremu jer se nikad nisam našla u poziciji da stojim na sceni i pričam, ali fascinirana sam kvalitetom celokupnog programa i čitavom organizacijom. Nekoliko puta sam bila na ivici suza, tako je sve bilo dirljivo, iskreno i čisto, kako to samo deca znaju i mogu”.

Utisci su se još dugo razmenjivali, a i domaćini iz kvartirskog centra Izelin bili su veoma prijatno iznenađeni. Nisu očekivali takav nivo profesionalizma u organizaciji, scenografiju, a i neke interpretacije daleko su prevazišle standarde. Sala je bila ispunjena do poslednjeg mesta i svi jedva čekaju sledeći koncert i pitaju se šta će novo doživeti.

Izvor: Umetnički centar Soko/ Rasejanje.info