Vreme školskog raspusta i bezbrižne igre prošlo je za mnoge mališane i nove obaveze su ponovo postale tema svih školaraca i njihovih roditelja. U Bazelu, ispred „Margaretšule“, ponovo je sve oživelo, a razdragani dečji glasovi nadjačali su uobičajnu gradsku vrevu. Okupilo se tu desetak mališana i nekoliko njihovih roditelja koji su nestrpljivo čekali dolazak učiteljice i početak prvog dana u srpskoj školi, kako vole da je zovu. Oni stariji, koji se već dobro poznaju i druže , pričali su jedni drugima doživljaje i dogodovštine s letnjeg raspusta.
Sve to pomalo bojažljivo posmatrali su prvačići kojima je ovo bio prvi kontakt sa školom i novom učiteljicom. Tiskali su se oko svojih majki, čvrsto ih držeći za ruke u strahu da će svakog časa morati da se odvoje od njih. Pale su i prve suze, a jedna devojčica teško se razdvajala od svoje mame. Ali, sve je bilo drugačije kada ih je učiteljica Anđelka Krasojević povela u učionicu. Tada su počele prve priče, za kratko vreme nije bilo ni traga onom strahu koji su imali mali prvaci.
Prijateljstva za ceo život
Pred kraj prvoga dana u školi učiteljica se obratila svojim đacima.
– Volela bih da ovaj prvi dan, ali i sve naredne dane u godini zapamtite po tome što ćete voleti da dolazite u ovu školu i da iz nje jednog dana izađete bogatiji brojnim znanjima i oplemenjeni prijateljstvima koja će dugo trajati.
Ana Milojković se prva odvažila i na pitanje učiteljice da se predstavi, sigurno i jasno ispričala da ima desest godina, ide u četvrti razred, voli srpsku školu, ima mnogo drugarica i da je za sve ove godine dobro naučila da piše i čita ćirilicu. Nije zaboravila da pomene Srbiju i svoju baku i deku, koje posećuje u Požarecu
Posle nje za reč se javila Jelica Milojković koja ove godine pohađa šesti razred i ispričala da igra odbojku u klubu UNI-Bazel i da mašta da jednoga dana postane prava i poznata igračica.
Sandra Obradović (12) je u srpskoj školi naučila mnoge lepe pesmice, recitacije, podatke iz istorije, a i ćirilicu, pa je ponosna kad ode kod svojih u Kruševac „jer tamo može sve lepo da pročita i da se sporazume sa svojim brojnim dugaricama“. I Jovana Radmanović se pohvalila svojim znanjem ćiriličnog pisma i rekla da rado dolazi u srpsku školu. Otkrila je da je zaljubljenik folklora i da ga igra u KUD-u „Kikac“, dok je Slavko Nikodijević ispričao svima da voli fudbal i da trenira već tri godine u klubu US-Olimpija.
– Ja sam golman i želeo bih da jednog dana to postane moje pravo zanimanje – poverio nam se Slavko.
