Mirjana Mikić (24) iz Štutgarta je žena koja se bavi, mnogi bi rekli, tipično „muškim“ poslom – ona je automehaničar! Zaista je bilo gde u svetu retkost videti pripadnice lepšeg pola u kombinezonima i uljem zamazanih ruku, „zavučene“ ispod haube automobila. I to ne bilo kakvih, jer Mirjanin posao je da popravlja one moćne mašine „poršea“ – po mnogima najbolje automobile na svetu!
– Još kao dete bila sam fascinirana automobilima i svoj prvi poklon – lutku, veoma brzo zamenila sam za mene mnogo interesantnijim – autićem – priča Mirjana Mikić. – Mnogi su smatrali čudnom moju naviku da se radije igram sa dečacima nego devojčicama, misleći „proći će je to“. Vreme je, međutim, pokazalo da sam uspela da ispunim svoju životnu želju i popstanem automehaničar.
Ostvarene želje
Nedavno je Mirjana ostvarila još jedan svoj san – kupila je jedan stari „porše“, koji će ovih dana početi da sređuje. Pre pola godine se venčala sa Igorom Mikićem koji nema ništa protiv što mu se žena bavi „muškim“ poslom. Planiraju da ostanu u Štutgartu i da otvore kafić, što je oboma bio dečji san.
Još je kao devojčica, sa nepunih šest godina uz oca je počela da uči da popravlja automobile. I kasnije, pravo zadovoljstvo joj je bilo da, posle škole, provodi vreme u radionici i analizira koji deo nije u redu i šta sve treba zameniti na nekom automobilu. Kako je vremenom želja za rasklapanjem automobila postala jača od bilo čega drugog posle osnovne i srednje škole se uputila na automehaničarski zanat. Primljena je u firmu „Tehart“ u Leonbergu, nadomak Štutgarta, i to u radionicu preduzeća koji se bavi friziranjem (pojačavanjem) „poršeovih“ automobila. Kad je završila zanat ponuđeno joj je mesto u toj firmi, što je Mirjana oberučke prihvatila. Tako je danas jedina žena u celoj radionici.
– To nije običan, ni statičan posao, kao što je, na primer, rad u kancelariji za kompjuterom. Naprotiv, vrlo je dinamičan. Uvek sam u pokretu i stalno moram da razmišljam. Uživam u tome da rasklopim auto, pa kad ga ponovo sklopim vidim da potpuno drugačije „diše“. Svi delovi mi predstavljaju uživanciju, od guma do amortizera, preko motora do spojlera“ – priča Mirjana.
Pored svog redovnog posla Mirjana često radi i kao mehaničar na auto-moto trkama. Sa timom „Poršea“ bila u Hokenhajmu, Nimburgering, Zandhofenu, Monci i na Laudiringu. Omiljeni vozac joj je Hape Lip, čovek koji ju je primio u tim „Poršea“ i o kome Mirjana misli da je osoba koja nabolje vozi na svetu.
„Zakasnila“ sa vožnjom
Sa jedanaest godina naučila je da vozi automobil i otac LJubo je puštao da sama vozi po pustim stazama u prirodi. Vozačku dozvolu je, međutim, dobila tek u 21. godini.
– Priznajem, bila sam lenja da polažem. Jer meni je uvek bilo interesantnije da se boravim „ispod“ automobila, nego za volanom – vragolasto zaključuje Mirjana.
– Vozi sa dušom, a to se retko sreće. I njegov sin Mark Lip je dobar, al’ mu treba još puno vremena da stigne oca – ocenjuje naša sagovornica.
Pored posla, obaveza u kući i svog hobija – popravke automobila van radnog vremena -Mirjana ima vremena i za društvene aktivnosti. Igra folklor u klubu „Sloga-Cufenahauzen“ duže jedne decenije i koordinator je folklorne sekcije. Nada se dobrom mestu na predstojećem Evropski smotri folklora u Beču i raduje se druženju sa našim ljudima.
