U čAST RAVNOGORSKOG POKRETA
Povodom 60. godina od ubistva generala Dragoljuba Draže Mihailovića u svečanoj sali Ministarstva za dijasporu održano je 1. avgusta 2006. godine književno veče pod nazivom „U čast Ravnogorskog pokreta“.
Na veoma posećenom skupu predstavili su se autori: primarijus dr Pavle Milošević,“Ravnogorska omladina u pokretu đenerala Mihailovića 1941-1945.”, ravnogorski vetaran iz Toronta Milisav Marković, „Sa Dražom u pobedu ili smrt – Putevima Avalskog korpusa”, istoričar i publicista Miodrag Pešić, „Crvena tamnica“ i pisac i poverenik Ministarstva za dijasporu za Švajcarsku Jovica Mihailović, „Nezaborav“.
O autorima i njihovim delima govorili su Aleksandar čotrić, državni sekretar u Ministarstvu za dijasporu i pomoćnici ministra za dijasporu Miodrag Jakšić i Miodrag Božović.
Prvi se prisutnima obratio domaćin večeri Miodrag Jakšić rečima «Dobro došli u kuću dijaspore, dobro došli na književno veče u čast Ravnogorskog pokreta»!
Aleksandar čotrić je pozdravljajući prisutne u ime Ministarstva za dijasporu istakao ulogu Ministarstva u procesu rehabilitacije Ravnogorskog pokreta kao antifašističkog pokreta koji je dao nesumnjiv doprinos pobedi antifašističke koalicije u Drugom svetskom ratu. On je izrazio nadu da će u najskorije vreme grob đenerala Mihailovića biti otkriven i da će đeneral Mihailović dobiti muzej i trg u Beogradu na kome će biti postavljena njegova bista.
Državni sekretar Aleksandar čotrić podsetio je da je general Mihailović osuđen u jednom besprizornom sudskom procesu koji je po svemu podsećao na one moskovske iz 1936. godine.
“Od izricanja presude do izvršenja smrtne kazne nije prošlo ni 48 sati”, rekao je čotrić i uporedio ovo ubistvo i sakrivanje zemnih ostatataka generala Mihailovića sa spaljivanjem moštiju Svetog Save.
Miodrag Božović je u svom obraćanju istakao da u srpskoj prošlosti dva velikana nemaju grobno mesto: Sveti Sava čije su mošti Turci spalili iz straha od njegove veličine i značaja u srpskom narodu i đeneral Dragoljub Draža Mihailović, koga se komunisti i danas plaše i kriju sve detalje njegovog ubistva.
Primarijus dr Pavle Milošević, pripadnik JURAO od 1941, čovek koji je preživeo sve strahote logora Mathauzen i komunistički teror posle rata, istakao je da je na deset srpskih logoraša u Mathauzenu bio tek jedan simpatizer ili pripadnik Komunističke partije, a svi ostali su bili pripadnici Jugoslovenske vojske u otadžbini što je u istoriji dugo godina prikrivano.
Ravnogorac iz Toronta Milisav Marković, borac Avalskog korpusa ukratko je ispričao svoj ratni i životni put, koji je opisao u svojoj knjizi «Sa Dražom u pobedu ili smrt». Posebno je istakao da je kao osuđenik bio u zatvoru na Adi Ciganliji u vreme kada je izvršeno brutalno ubistvo đenerala Mihailovića.
Miodrag Pešić, istoričar i publicista, i učesnik događaja iz Drugog svetskog rata, predstavio je svoje četiri knjige od kojih su dve autobiografske, a dve istorijsko-publcističke i govore o Ravnogorskom pokretu i njegovom delovanju. On se zahvalio Ministarstvu za dijasporu na organizaciji ove večeri, ali i na pomoći prilikom izdavanja svojih knjiga bez koje mnoge značajne činjenice koje su u posleratnoj istoriji prikrivane ne bi bile dostupne javnosti.
Autor «Nezaborava» Jovica Mihailović, najmlađi od autora ove večeri predstavljajući svoju knjigu koja govori o delovanju Cersko- majevičke grupe korpusa JVO i sudbini mnogih njenih boraca zahvalio se Ministarstvu za dijasporu, ali i Srpskom pokretu obnove koji sve vreme deluje u pravcu rehabilitacije pokreta đenerala Mihailovića.
Na kraju književne večeri domaćin Miodrag Jakšić je zahvalio Radovanu Isailoviću, referentu ministarstva, na dobroj organizaciji ovog izuzetnog skupa.
