SERBIAN PRESS CENTER
SAOPŠTENjE ZA ŠTAMPU
PRESS RELEASE
FONDACIJA “IVANKA MILOŠEVIć”
U čIKAGU DODELjENA MEđUNARODNA KNjIŽEVNA NAGRADA ”BOGORODICA TROJERUčICA”
LAUREATI ANDREJ VOZNESENSKI I AMFILOHIJE RADOVIć
Fondacija ”Ivanka Milošević” iz čikaga dodelila je svoju prestižnu međunarodnu književnu nagradu ”Bogorodica Trojeručica” dvojici pravoslavnih književnih stvaralaca, ruskom Andreju Voznesenskom za 2004. godinu i srpskom Amfilohiju Radoviću za 2005. godinu. Dvojica laureta, koja su proglašena u čikagu u Srpskoj narodnoj biblioteci, zadužbini Miluna i Nade Nikolić, nosioci su dve potpuno ravnopravne nagrade, svaki za godinu za koju je nagrada dodeljena. S obzirom da se Nagrada dodeljuje za celokupno književno delo, Upravni odbor Fondacije je odlučio da se ove godine Nagrada dodeli za 2004. i za 2005. godinu, kako bi ubuduće Nagrada bila uručivana u istoj godini za koju se dodeljuje.
”Bogorodica Trojeručica” je prva književna nagrada pravoslavnog sveta i dodeljuje se pravoslavnim književnim stvaraocima koji, nadahnuti hrišćanstvom, izražavaju biće svojih pravoslavnih naroda, njihovih temelja i svetinja.
Nagrada se dodeljuje u slavu Presvete Bogorodice Trojeručice, za dobrobit pravoslavnih naroda i pravoslavnog pesništva, a u spomen na Ivanku Milošević, učenicu V razreda Latinske škole u čikagu, koju su u desetoj godini života umorili agenti jugoslovenske komunističke tajne policije 19. juna 1977. godine u čikagu.
“Književna nagrada ‘Bogorodica Trojeručica’ za 2004. godinu pripala je Andreju Voznesenskom (1933), najvećem ruskom pesniku druge polovine XX veka, koji je svojim delom doprineo očuvanju liričnosti ruske poezije od besmisla socijalističkog realizma. Voznesenski je najbolji primer ruskom narodu kako se istinskom verom pobeđuju sva iskušenja, bez obzira koliko velika bila, kao što je bio komunistički sistem koji je Istočnu Evropu i, takoreći, celokupno pravoslavlje, tri četvrtine veka držao u potpunom beznađu. Za 2005. godinu nagrada ‘Bogorodica Trojeručica’ je dodeljena Njegovom Visokopreosveštenstvu Mitropolitu crnogorsko-primorskom, zetsko-brdskom i skenderijskom, Egzarhu sveštenog trona pećkog Gospodinu Amfilohiju (1938). Mitropolit Amfilohije, odgojen na pravoslavnom ognjištu, mada školovan pod komunizmom, izrastao je u duhovnog i književnog gorostasa ne samo srpske pravoslavne crkve i Srpstva, već je postao i jedan od najvećih mislilaca vaskolike pravoslavne crkve i hrišćanstva uopšte i jedan od njihovih najvatrenijih zaštitnika u ovim obezboženim vremenima,” izjavila je Dragica Milošević, predsednik Fondacije.
”Andrej Voznesenski je svojim pesništvom nastavio zlatnu nit ruske lirske poezije koju je prvom polovinom XX veka začela velika četvorka slobodoumnih i prkosnih pesnika najnesrećnijeg doba ruske istorije: Osip Mandeljštam, Marina Cvetajeva, Boris Pasternak i Ana Ahmatova. Oni su presvetlu baklju ruske lirike, koja je postala deo svetske književne baštine još za vreme njihovih, po svemu tragičnih, života, predali generaciji savremenih ruskih pesnika na čelu sa Andrejom Voznesenskim. Voznesenski je taj četvoroplamen lirskog amaneta pod geslom Dostojevskog Lepota će, odista, spasiti svet proneo čitavim svetom i učvrstio je kao dominantan izraz savremenog ruskog pevanja. Poezija Voznesenskog je bila odsjaj pravoslavnog osećanja na licu moderne Rusije i vesnik nade bogobojažljivom i verujuščem ruskom narodu i Slovenstvu uopšte u najtamnijem periodu njihove istorije. Voznesenski je od svoje rane mladosti bio Pasternakov štićenik i lični prijatelj do same smrti nesrećnog ruskog nobelovca,” rekao je povodom odluke Fondacije pesnik đorđe Nikolić, njen potpredsednik i umetnički direktor.
Govoreći o važnosti i veličini dela Amfilohija Radovića, Nikolić ga ističe kao ”velikog bogoiskatelja i jednog od najvećih pravoslavnih duhovnika, koji pravoslavne narode uči ne samo rečju Svetih Apostola i biblijskih mudraca, već i rečju onih koji su svojim životnim primerom utvrđivali temelje hrišćanstva, a svojim duhovnim delom upućivali hrišćane kako da svoju veru čuvaju, šire i da se za nju večno žrtvuju. Među najistaknutijim učenicima žive Hristove reči su svakako dvojica zlatousnih pesnika Sveti Jovan Zlatoust i Sveti Jovan Damaskin čiji su sledbenici Sveti Vladika Nikolaj ohridski i žički i Prepodobni otac Ava Justin Popović bili Amfilohijevi najveći učitelji. Onaj koji je, kao mladi monah, bio vođen velikom hrišćanskom vidovitošću budućeg srpskog Svetitelja Nikolaja ohridskog i žičkog i ćelijskog zatočenika i Hristonosca Justina i pojen njihovim svetim mirom morao je da se oglasi najvećim zvonima kojima Višnji blagosilja odabrane. Vatreni besednik, Mitropolit Amfilohije je svestrana ličnost i svojim književnim i duhovnim delom ponos je srpske pravoslavne crkve i srpskog roda, za koje se neumorno moli i vodi borbu neprestanu…”
Nagrada se sastoji od Ikone Presvete Bogorodice Trojeručice, Povelje, štampanja knjige i novčanog dela.
Dobitnik Nagrade se proglašava o Vidovdanu u čikagu, sedištu Fondacije ”Ivanka Milošević”.
Prethodni laureati su bili Matija Bećković (2001), Stevan Raičković (2002) i umirovljeni episkop Atanasije Jevtić (2003).
Nagrade će Andreju Voznesenskom i Amfilohiju Radoviću biti uručene na jesen na svečanoj Akademiji u Beogradu.
U Srpskoj narodnoj biblioteci – čikago
9. jula 2005.
