Univerziet čikaga ovog vikenda je bio organizator i domaćin konferencije „Balkanski ep – muzika i istorija“, posvećene 200-godišnjici Prvog srpskog ustanka. Odeljenje za slavistiku i Katedra za muziku ovog Univerziteta priredili su zanimljiva predavanja, uz učešće dr Dimitrija Golemovića, etnomuzikologa iz Beograda i eminentnih američkih stručnjaka, a o epici i mitu govorili su i profesori slavistike Nada Petković-đorđević i Bogdan Rakić. Svojim solističkim nastupom period je muzički ilustrovao poznati guslar Boro Roganović.
U četvrtak je na istu temu održano zanimljivo predavanje u generalnom konzulatu Srbije i Crne Gore, na kome su profesor Golemović i profesor Rakić govorili o narodnim pesmama, melodiji i epici, značaju narodnih pevača, atmosferi u kojoj su pesme nastajale, izvođene i zapisivane.
čitav svoj radni vek dr Golemović je posvetio istraživanju tog nepresušnog muzičkog blaga, iako je tek sa 19 godina, kao rođeni Beograđanin, prvi put otišao u selo.
– Tačno je, tek sam sa 19 otišao u selo, ali evo, već 25 godina iz naših sela ne izlazim, obišao sam više od 600 sela na teritorijama Srbije, nekadašnje BiH i Crne Gore, sakupivši na hiljade narodnih melodija. Skupljao sam autentične melodije, ali uvek nastojao da dokažem šta je to što spaja jednog Japanca, Mohikanca i jednog našeg čoveka u muzici…
Trajna inspiracija
Ja sam u selo zaljubljen, objavio sam preko 70 radova, osam knjiga, osam kompakt diskova etno muzike i doživeo sam veliku satisfakciju. Sve je krenulo iz moje želje da u narodnu muziku uđem iznutra i da mi ona posluži kao inspiracija za komponovanje. I nikada ni od komponovanja nisam odustao. Pre par godina sam napisao liturgiju „Pređa osvećenih darova“, a pre dolaska u Ameriku završio sam oratorijum „Hiramov zavet“ – sada ga Darinka Matić-Marović sprema za izvođenje. U aprilu će biti premijerno izveden u Banjaluci, a u maju na „Kolarcu“ u Beogradu, kaže dr Golemović.
Pronašao sam da, recimo, oblik jodlovanja postoji u čitavom svetu, pa čak i u operskom pevanju. To je dokaz da se muzička interpretacija preoblikuje i menja, ali da joj suština ostaje ista… Meni je, naravno, sve teže da tu tradicionalnu muziku pronalazim u njenim osnovnim oblicima, pa sam prinuđen da je na osnovu nekih elemenata rekonstruišem i dobijem pravu sliku iz tih dana, ali sličan problem je imao i Vuk Karadžić. Jer i on je na početku 19. veka rekao da je teško pronaći stare pesme, i to je stalna sudbina pesama. Te njegove zabeležene nove pesme danas su prastare, pa je to jedan proces koji teče.
Koliko je naša muzika oličenje našeg mentaliteta, a koliko smo mi oličenje naše muzike?
– Postoji jedna izreka koja kaže da je muzika kao kajmak na mleku, što znači da su u njoj svi najkvalitetniji sastojci. Prema tome, ako poznaješ muziku jednog naroda onda ćeš spoznati i njegove mnoge osobine, ne samo duhovne nego i i materijalne. Kada govorim, recimo, o dinarcima koji su tako jednostavni, svedeni, takva im je i muzika, takva im je i kuća, takva im je i okolina u kojoj se rađaju, žive i sa njom srastaju. Mi možemo govoriti o balkanskim odlikama naše muzike, iako imamo i to što smo doneli kao Sloveni, i to što smo primili od starosedelaca, ali i dva jaka uticaja – uticaj Orijenta i uticaj sa Zapada. Sve se pomešalo, a proizvod je apsolutno fantastičan.
Veliki ste optimista kada je očuvanje naše muzike u pitanju.
– Uvek kažem da je vreme jedini svedok i jedini i najbolji cenzor. Pa i ono što ostane i od ove današnje, novokomponovane kič muzike će biti najbolje od nje, jer i ono što je ostalo od starih pesama sigurno je kvalitetno i vredno očuvanja. čovek će uvek mnogo stvarati, ostaće samo najbolje i biće to prava slika o čoveku.
