U sred bukovačkog krša, na području opštine Ervenik, u toku su radovi na izgradnji najvećeg vetroparka u ovom delu Evrope. Vetropark službenog naziva „Krš-Pađene“ proteže se na površini od oko dvadeset i četiri kvadratna kilometra. Po rečima investitora i predstavnika opštine, ali i prema podacima koji stoje u samom projektu, to je po vrednosti druga investicija koja se realizuje u Hrvatskoj, odmah nakon Pelješkog mosta.
Sa planiranjem projekta krenulo se pre više od petnaest godina, ali se na samu realizaciju i početak građevinskih radova čekalo sve do prošlog leta. Uz neophodne dozvole trebalo je istražiti teren, izraditi studije zaštite okoline, snimiti potencijale vetra i sve ostale prednosti i nedostatke jednog ovakvog projekta u naseljenom području. Kada svi radovi na vetroparku budu završeni, punim kapacitetom radiće četrdeset i osam vetro-agregata od kojih će dvanaest biti postavljeno na teritoriji grada Knina, u mestu Oćestovo, dok će preostali biti raspoređeni u četiri sela koja pripadaju opštini Ervenik.
– Vetropark koji se gradi na teritoriji naše opštine obuhvatiće čitav plato između četiri sela: Oćestova, Pađena, Mokrog Polja i Radučića. Prilično je to velika površina kao i čitav zahvat koji se radi na ovom terenu. Ovo je teren koji je bio idealan za ovakav projekat prvenstveno zato što se nalazi i između dve lokalne ceste, D-1 prema Zagrebu i D-59 prema Zadru, što u velikoj meri olakšava komunikaciju i povezanost, a sa druge strane ovuda prolazi vod Konjsko Brinje, koji ide preko Šibenika, a ispod kojeg je nedavno napravljena trafo-stanica za vetropark. Dakle, bili smo pošteđeni gradnje infrastrukture te vrste – kaže načelnik opštine Ervenik Predrag Burza.
Ipak, dovesti investitore na područje koje je donedavno bilo gotovo neprohodno lovno područje, nije bilo jednostavno, kaže Burza. Poslednjih šest godina, koliko je on na poziciji načelnika Ervenika, uloženo je mnogo napora da ovaj projekat zaživi.
– Jedan od razloga zašto smo bili toliko uporni, kada se radi o ovom projektu, je upravo to što mi kompletno ležimo na zaštićenom području koje se zove „Natura 2000“ i možemo se baviti isključivo sa pet stvari, a to su ugostiteljstvo, turizam, stočarstvo, poljoprivreda i obnovljivi izvori energije, to je ono što nam zakon dozvoljava. Ukoliko želimo da budemo finansijski nezavisni, moramo iskoristiti svoje resurse u skladu sa zakonom – kaže Burza.
Za sada sve ide prema planu
Od prošlog leta i početka radova do danas je obavljeno gotovo pola posla. Prva faza radova obuhvatala je izgradnju četrdeset i dva kilometra pristupnih puteva, u istoj dužini postavljeni su srednjenaponski kablovi, kompletno je izgrađena nova trafo-stanica koja je ujedno i ključni deo vetroparka.
Pola vetroturbina već je postavljeno, dok se svakodnevno radi na montaži novih. Tempo rada zavisi i od vremenskih uslova, ali do sada sve manje-više ide po planu, kažu izvođači radova. Da se radi o nejvećim vetroturbinama u Hrvatskoj govore i same dimenzije istih, sa kojima nas upoznaje inženjer geotehnike i direktor firme „Ventum Gradnja“ koja je glavni izvođač radova na vetroparku Mladen Zorić.
– Svaki od postavljenih stupova visok je 134 metra. Kada se na njih dodaju turbine, zatim propeleri, vrh same elipse je na visini od dve stotine metara. U svaki temelj vetroturbine postavljeno je oko 570 kubika betona te 90 tona armaturnog i nosivog čelika. Veći deo posla već je odrađen, iskopi temeljnih jama, armatura, betonski radovi, postavljanje elektro-kablova i postavka oko polovine vetroturbina. Ostali su još završni radovi i montaža preostalih vetroturbina. Mehanizacija koja se koristi na terenu je većinom od naših kooperanata, firmi koje su iz Hrvatske i BiH, a tu prednjači firma“Lager“ koja je glavni dobavljač i izvođač radova kada se radi o mehanizaciji. Pored brojnih mašina neophodnih za rad, koristili smo dizalicu koja segmente vetrostupava diže na visinu od 150 metara. Uz pomoć te dizalice od 1.150 tona podiže se teret do 700 tona nosivosti, a njena nabavna vrednost iznosila je preko pet miliona evra. Sve su to velike brojke koje približno pokazuju i veličinu samog projekta – pojašnjava Zorić.
Propao plan za proizvodni pogon u Kistanjama
Stubovi i ostala oprema za vetroelektrane uvoze se iz Nemačke preko luka Zadar i Ploče u kojima se, pored sve opreme na gradilištima, nalaze puna skladišta. Prvobitni plan ulagača ipak je bio drugačiji. U susednoj opštini Kistanje, u bivšem pogonu tvornice „Tvik“ nameravali su pokrenuti proizvodnju stubova za vetroelektrane i zaposliti 250 ljudi.
– Investitori su imali jednu dobru zamisao još pre nekoliko godina. U nekadašnjem pogonu „Tvik-a“ nameravali su da otvore novi pogon za sklapanje ovih agregata, sa obavezom da se instalira oko 80 odsto delova iz domaće proizvodnje. No, dobijanje neophodnih dozvola je išlo tako sporo da se to sve obavilo u poslednjem trenutku i investitori su odustali. Velika je to šteta za lokalnu samoupravu, ali i za državu. Hrvatska administracija je tu zakazala, ostali smo bez mogućnosti da zaposlimo, za naše prilike, veliki broj ljudi, a stubovi za vetroelektrane sada se uvoze iz Nemačke – nezadovoljno ističe Burza.
Stanovništvo se zaposlilo, makar na određeno vreme
I pored tog propusta, neki su imali sreće da posao, makar na određeno vreme, pronađu upravo na ovom projektu. U opštini u kojoj, bar po onom što kažu podaci poslednjeg popisa, živi tek nešto više od hiljadu stanovnika, i to srpske nacionalnosti, a starije životne dobi, do posla, pa ni privremenog, nije jednostavno doći. Jednog od njih, pitali smo da li je zadovoljan prilikom i uslovima.
– Zadovoljan sam, a mislim da su i ostali. Radi se dosta ali ne mogu reći da je preteško. Najveća prednost je što smo blizu kuće, a svako ko je ikada radio građevinske poslove zna koliko to znači. Plata je dobra, a i to opet zavisi od opisa posla i ugovora koje radnici imaju – kaže nam jedan od radnika.
Od samog početka projekta vremenom se intezivirao i broj ljudi koji su zaposleni, što stalnih, što privremenih domaćih stanovnika. Zbog obima posla, na gradilištu se svakodnevno nalazi od 150 do 200 radnika. Nadležni za njih imaju samo reči hvale.
– Imamo ljude koji su došli van ovog područja, međutim za pohvalu je da smo tu, na ovom terenu, pronašli dosta ljudi koji su bili voljni da se uključe u ovaj projekat i rade s nama. Mi sada imamo preko 50 odsto radnika sa područja Knina, Kistanja, Ervenika, Radučića, Šibenika. Oni su zadovoljni prilikom koju su dobili, a i mi smo zadovoljni njihovim angažmanom. Isto tako, zadovoljni smo i sa prijemom domaćeg stanovništva, ali i samim predstavnicima lokalne samouprave na čelu sa načelnikom Ervenika – istakao je direktor radova Mladen Zorić.
Sa njegovim stavom saglasan je i načelnik Ervenika koj kaže da je odnos između investitora i lokalne samouprave vrlo korektan.
– Kada su došli ovde da grade rekli su nam da im treba radnika sa ovog područja i da su spremni da zaposle svakoga ko je voljan da radi. Tako je i bilo. Ko god se obratio sa molbom za posao, poštujući uslove koji su ponuđeni ugovorom, taj je počeo raditi. Taj broj se menjao u zavisnosti od obima posla, ali primedbi od strane radnika nismo imali – ističe Burza.
Zakoni opasniji od vetroturbina; Opštini tri do četiri miliona kuna godišnje
Ulagači u vetropark očekuju da im se investicija u ovaj projekat vrati za desetak godina. Svoju korist od istog imaće i opština Ervenik, ukoliko zakonska regulativa ostane na sadašnjem nivou. Sve je, kaže ipak Burza, stvar zakona, a oni su opasniji od samih vetrenjača.
– Ono što ćemo ovim projektom steći, ukoliko ne dođe do promene zakonske regulative, možemo nazvati trostrukom dobitkom. Prvo, od svakog proizvedenog kilovata jedna lipa ide lokalnoj samoupravi što na lokalnom nivou, kada je Ervenik u pitanju, godišnje iznosi oko tri do četiri miliona kuna. Druga stvar, za sve ono što je napravljeno ulagači bi trebali da uplate komunalni doprinos, nakon što dobiju upotrebnu dozvolu. To je jednokratno plaćanje za izgrađenu infrastrukturu. I treća stvar je komunalna naknada, ono što svi mi kao građani ili firme imamo. Ovo je jedan proizvodni pogon koji, shodno zakonskim regulativama i odlukama opštinskog Veća Ervenika, treba plaćati komunalne račune. Pored toga, dosta mlađih ljudi našlo je posao na gradilištu vetroparka, tako da ne mogu reći ništa protiv investitora i cele ove priče – pojašnjava Burza.
Ima i straha od štetnih uticaja na prirodu i čoveka
Ni lokalno stanovništvo, većinom, za sada nema ništa protiv izgradnje vetroparka. Ono što ih brine su potencijalne opasnosti koje bi mogao imati po zdravlje ljudi, biljni i životinjski svet. No Burza kaže da, dok se ne dokaže suprotno, tih opasnosti ne bi smelo biti.
Ono što se mora uzeti kao pouzdan odgovor na ovakva nagađanja, po rečima načelnika Ervenika, ali i samog izvođača radova, jesu kompleksne i dugotrajne studije uticaja na okolinu kojima su se bavile relevantne institucije u državi. Sama zamena lovnog područja i terena za ispašu stoke, za nešto što nije u skladu sa prirodom, ni na prvi pogled ne deluje uobičajno i normalno.
– Bilo je različitih polemika o mogućim štetnostima, ali se moramo pozivati na ono što kaže struka. Ono što su nadležne institucije rekle za nas je to relevantno. Tokom ispitivanja štetnosti gledalo se na prelet ptica, koridore vukova, druge životinjske vrste. Koliko sam ja upoznat, bilo jer potencijalnih problema sa nastambama šišmiša, zato su platoi izmeštani onako kako je studija pokazala da treba. Ovog trenutka mi ne možemo reći ništa loše, ali ono što će nam pokazati praksa i vreme, videćemo naknadno – iskreno će Burza.
Ispravnost tvrdnji i analiza, niko sa sigurnošću ne može garantovati, baš kao što ni meštani sa sigurnošću ne mogu reći šta je to što će im, zasigurno, predstavljati opasnost. Dok jedni strahuju od potencijalnog zračenja koje bi im moglo narušiti zdravlje, drugi ističu probleme koje bi mogli imati sa domaćim životinjama.
Jedan od meštana sela Pađene, kaže kako svako ima svoju teoriju o vetrenjačama, o strahovima se nagađa, a oni su različiti.
– Neko kaže da će biti preveliko zračenje kada sve to počne raditi. Drugi strahuju od privlačenja grmljavine i udara groma. Treći, opet, da bi zvukovi koje vetrenjače proizvode mogli plašiti domaće životinje, a od tog straha dešavaju se različiti poremećaji kod životinja. Sve su to neka od nagađanja. I dok jedni kažu ovako, a drugi tvrde onako, ništa nam nije preostalo nego da čekamo i vidimo šta će biti – kaže naš sagovornik D.I. iz pomenutog sela.
Dvanaest agregata ovih dana treba da bude pušteno u pogon, a ukoliko sve bude po propisima čeka se upotrebna dozvola i prva faza vetroparka kreće u implementaciju. Završnica čitavog projekta, u zavisnosti od vremenskih prilika, trebala bi da bude gotova početkom sledećeg leta kada će svih četrdeset i osam vetroturbina raditi punim kapacitetom.
The post U Erveniku niče najveći vetropark u Hrvatskoj appeared first on srbi hr.
