Ako je suditi po tempu izraženom na maratonskoj, petočasovnoj sednici Centralnog saveta Srba u Nemačkoj (CSN) održanoj u subotu u Srpskom kulturnom centru (SKC) u Hanoveru, Srbi će u ovoj zemlji veoma brzo da dobiju organizaciju koja će moći dostojno da ih reprezentuje i prema matici i prema zemlji u kojoj žive. Na sednici se čulo da će početne dečje bolesti da traju najduže dve do tri godine, a da bi vreme terapije trajalo što kraće i bile što uspešnije, „propisane su razne terapijske mere“. Istina, ni oni protiv asimilacije nemaju isprobani recept, ali su uvereni da će program za iduću godinu i njihove vizije koje je izložio portparol Milan čobanov biti dobar oslonac na putu do realizacije njihovog mota „Integracija, identitet, respekt“.
Prema izloženim vizijama, CSN treba da ima (i već ih ima) predstavnike u svim pokrajinama, a uz podršku crkve, klubova i udruženja naročito će se brinuti o školstvu i obrazovanju i svim drugim problemima u odnosu na zemlju boravka i maticu. CSN se uprkos dosadašnjim dobrim rezultatima, kako izgleda, još nije izborio za svoj identitet u narodu koji treba da predstavlja.
Srpski u obdaništu
Zanimljiv projekt učenja srpskog jezika u jaslicama predstavile su Nada Rat iz Vizbadena i Vida Vučković iz Frankfurta („Pomoć deci sveta“). Decu ovog uzrasta u obdaništima po principu „dnevna majka“ čuvale bi majke kojima je maternji jezik srpski i koje bi imale odgovarajuće obrazovanje. Obrazovanje će početi već u januaru. Projekat se uklapa u nemački Integracioni plan, a budući da se provodi u saradnji sa ostalim roditeljima strane dece podržava ga i nemačko Ministarstvo za porodicu. Proces traje dugo, ali kada bude realizovan u pokrajini Hesen, autorke će ga ustupiti i našim roditeljima u drugim pokrajinama.
– Sve druge nacionalne zajednice u Nemačkoj imaju svoj centralni savet, pa treba da ga imaju i Srbi – naglasila je predsednik CSN-a prof. dr Stojanka Aleksić.
Po svemu sudeći, među srpskim udruženjima u Nemačkoj „pobrkani su lončići“ jer, kako reče jedan diskutant, mnogi mešaju funkciju udruženja klubova i CSN-a.
– Možda izraz krovna organizacija nije dobar, ali mi jesmo organizacija saveznog nivoa – naglasio je čobanov.
Potrebna podrška crkve
Ocenjeno je da drugi narodi u svojoj religiji imaju veću potporu nego Srbi, pa će biti zatražen prijem kod vladike Konstantina. Učesnici skupa posle sednice posetili su Svetosavski centar, a o ovoj temi razgovarali su sa arhijerejskim zamenikom protom Milanom Pejićem i članovima Crkvene opštine.
Možda je sadašnje stanje i nerazumevanje najbolje formulisao novoizabrani prvi potpredsednik dipl. ing. Dejan Perc, veoma angažovani mladi aktivista iz Štutgarta.
– Ne znam u čemu je problem. Ja sam član Saveza srpskih udruženja Baden Virtenberga i član CSN-a. Interes je svih udruženja da se priključe saradnji sa CSN-om – istakao je Perc.
Na sednici su organizovane radne grupe koje će provoditi program CSN-a, od kojih će neke funkcionisati i regionalno. CSN će u perspektivi u svakoj pokrajini imati „ambasadora“ za školstvo i obrazovanje. Izraženo je zadovoljstvo podmlađivanjem organizacije, ali i zabrinutost zbog „kratkog gubera“ jer sponzora još uvek nema dovoljno.
– Za treći deo našeg mota „respekt“ moramo se izboriti radom, a to znači da naše projekte moramo i javno da predstavimo – naglašeno je na sednici.
