članovi Odbora za odbranu srpskih nacionalnih interesa u Parizu zaželeli su da davanjem pomena Slobodanu Miloševiću još jedanput kažu: „Stidimo se umesto onih koji se ničega ne stide“. Pomen je u sabornom hramu Svetog Save služio prota Nikola, pred pedesetak prisutnih Parižana među kojima je bio svetski poznat advokat Žak Veržes, a pored njega Sima Mraović, Komnen Bećirović, Petar Milić, Slavica Loran, Rade Rabrenović, Bojana Zagorac, odnosno, lideri ovdašnjih udruženja.
– Nikad nisam bila ni komunista ni socijalista, došla sam zato što je Milošević imao ulogu branioca svoje zemlje i što je to radio do svoga poslednjeg daha. Sramota je da smo ga predali Hagu, kad sam to čula stidela sam se što sam Srpkinja – u dahu je rekla Jelisaveta Antić, doktor hemije i 42 godine žitelj Pariza.
Na ovom memorijalnom skupu prvi govornik bio je Petar Milić iz Udruženja za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova Srbije od 1912. do 1920. godine:
– Ovde smo da se poklonimo čoveku koji se borio za naše ime, ime Srba i Srbije. Potom je prozvao advokata Žaka Veržesa, koji je istakao da je vrlo potresen što se nalazi u crkvi, među Srbima.
– Kao advokat bio sam šokiran, Milošević je prodat. NATO je finansijer Haškog tribunala, a 14 odsto plata Suda finansira se od donatora koji su neprijatelji Srba. O procesu Miloševiću više se ne priča, nije ni zaključen. A bio je bolestan, trebalo mu je lečenje. U Francuskoj, tokom suđenja Papon je oslobođen jer je bolestan. Miloševiću su dali otrov, pa i ako nisu, ubili su ga time što mu nisu dopustili lečenje. To je sud ubica! Milošević je njihova žrtva. To je potpisano, kao i što se njegova borba nastavlja.
Ovaj sažeti oštri Veržesov prikaz završen je aplauzom, na šta je Komnen Bećirović dodao da je ova ceremonija pomena bila neophodna, jer je Milošević stradalnik Kosova, koji je na sebi nosio težak krst svog naroda.
