Ekonomska kriza pogodila je i Kanadu, gde je u novembru zabeležen najveći gubitak broja radnih mesta u poslednjih 26 godina. Prema podacima Centralnog statističkog zavoda, u tom mesecu bez posla je ostalo 70.600 ljudi, najviše od juna 1982. godine. To je osnažilo uverenja da će kanadska centralna banka ove sedmice pribeći snižavanju kamatnih stopa za pola procentnog boda, a najverovatnije će se produbiti i politička kriza u Otavi, objavile su svetske agencije.
Od kanadskih regiona gubitkom radnih mesta najviše je pogođen Ontario, gde je i najveći centar prerađivačke industrije u toj zemlji i u kome se nalazi sedište automobilske industrije. Na tako masovna otpuštanja radnika uticao je pad svetskog privrednog rasta zbog globalne finansijske krize koja je otežala dobijanje kredita.
Stopa nezaposlenosti u Kanadi, gde živi oko 33 miliona stanovnika, u novembru je povećana na 6,3 procenta sa oktobarskih 6,2 odsto, pri čemu su analitičari očekivali gubitak „samo“ 25.000 radnih mesta, uz istovremeno povećanje nezaposlenosti na 6,4 odsto. Kanadski dolar je oslabio u odnosu na američku valutu. Kurs pao na 1,2847 kanadskih za američki dolar, sa prethodnih 1,2826.
Analitičari smatraju da je ovo samo početak talasa otpuštanja u Kanadi. Ove nepovoljne vesti o padu zaposlenosti u novembru saopštene su upravo u vreme kada je kanadski premijer Stiven Harper raspustio parlament do kraja januara iduće godine. Cilj takvog koraka bez presedana je, kako se ocenjuje, da se umiri revolt opozicije, kojoj se ne sviđa odnos vlade prema ekonomskoj krizi, i da se spreči da opozicione stranke u parlamentu glasaju o nepoverenju Harperovoj manjinskoj konzervativnoj vladi, objavile su agencije. Tri kanadske opozicione stranke su, naime, udružile snage kako bi što je moguće pre promenile vladu, ocenjujući da je premijer Harper trebalo mnogo brže da deluje i da predloži paket ekonomskih podsticaja i podrži automobilsku industriju zemlje kako bi se ublažio uticaj privredne recesije.
