Na književnoj večeri u „ABC“ galeriji, u melburnskom naselju Kolingvud, zajednički su se predstavila dva pisca, Sreten Božić Vongar iz Melburna i Dragan Dragojlović iz Srbije. Publici je ovom prilikom predstavljena nedavno objavljena knjiga i na srpskom jeziku „Poslednji čopor dingosa“, koju je Vongar pre više godina objavio u Australiji. Knjiga je u otadžbini štampana uz pomoć Matice iseljenika Srbije, a na zalaganje književnika Dragana Dragojlovića.
Osim što, kroz Maticu iseljenika, uporno radi na razvijanju kulturne saradnje između otadžbine i dijaspore, Dragan Dragojlović je aktuelni upravnik Zadužbine „Ivo Andrić“ u Beogradu. Privatnu posetu Australiji iskoristio je da, zajedno sa Vongarom, predstavi i svoju poslednju zbirku poezije, koja i ovog puta ima za temu iseljenički život. Reč je o pesmama iz nedavno objavljene zbirke „Glasovi daljine“. Pesme su nastale u Australiji u vreme dok je obavljao dužnost ambasadora.
– To je treća knjiga u ciklusu o Australiji. Kroz tri književne forme – roman, zbirku pripovedaka i sada pesme, želeo sam da iznesem sve ono što sam mislio da treba da znamo o našim ljudima ovde i njihovom životu. Ove knjige omogućile su da se u Srbiji bolje shvati kako žive naši ljudi i ovde, i u dijaspori uopšte. Zanimljivo je, recimo, da naši u Kanadi, koji su uspeli da dođu do romana „Pod južnim krstom“, smatraju da je to priča i o njima. U stvari, to je priča o svima koji žive u rasejanju – kaže Dragojlović.
Nakon povratka u otadžbinu, po završetku ambasadorskog mandata, on gotovo da nije prekidao veze sa Australijom.
Sreten Božić o tome šta danas radi kaže:
– Završavam peti roman u okviru „nuklearnog ciklusa“. Očekujem da se krajem ove godine pojavi u štampi. Znate, polako zalazim u godine i pisanje mi sve teže ide. Ne mogu kao ranije, dok sam bio mlađi, da celu noć provedem pišući. Sada tome mogu da posvetim mnogo manje vremena.
Kultura ne deli ljude kao što to čini politika i oko nje možemo da se okupljamo i organizujemo jedinstven duhovni prostor. Naša zajednica ovde bi trebalo da prevaziđe političke i ideološke razlike i interese klubova i da probamo da na kulturnom planu pomognemo sebi, ali i svojoj zemlji i naciji – ističe Dragojlović..
– Ovo je moj treći dolazak, nakon povratka u Srbiju 2001. godine. Moja deca žive ovde i zbog njih dolazim, ali je vrlo prijatno da sretnem i ljude koje sam upoznao i sa kojima negujem prijateljstvo. Moja je ambicija da sve vrednosti koje naši ljudi stvaraju ovde pokušamo da prezentiramo i u otadžbini. Želeo bih da se pored Vongara tamo pojave i ostvarenja ostalih stvaralaca odavde, i ne samo iz sfere književnosti.
Jedan od puteva da se to ostvari on vidi i kroz Maticu iseljenika Srbije.
– Mi kao narod imamo svoju kulturu, tradiciju i religiju, ali živimo i u rasejanju, na sto strana sveta. Moramo da učinimo napor da na kulturnom planu budemo organizovaniji.
Primer takve saradnje je, navodi, prošlogodišnja poseta folklorne grupe „Šumadija“, koja je u Srbiji boravila u organizaciji Matice iseljenika, veli Dragojlović.
Sreten Božić kaže da je zahvalan Dragojloviću na pomoći da se njegov književni rad predstavi u otadžbini. Dosad, veli on, publika u Srbiji, dugi niz godina nije imala mogućnosti da pročita njegove radove koji se pretežno bave teškim životom aboridžinskog naroda.
– Saznanje da sada i u Srbiji mogu da čitaju moja dela veoma mi znači. To je za mene jako prijatno, a kada i sam uzmem svoje delo i pročitam na srpskom, drugačije zvuči. Nažalost, svih ovih godina nisam pisao na srpskom jeziku. Inače, ovo književno veče je bila prilika da i naši ljudi u Melburnu čuju pesnika i književnika iz otadžbine, što je retkost. Teško je organizovati književno veče sa jednim, a naročito sa dva književnika zajedno – ističe Vongar.