Posle više od godinu i po dana neaktivnosti, počele su probe folklora u udruženju Vidovdan iz Vićence u prostorijama u Meledu. Vladiša Buzejić, član Upravnog odbora je pozvao mlade, a oni su se odmah, bez oklevanja, sa puno oduševljenja i radosti odazvali. Neki od njih su samo to i čekali.
U iščekivanju da se potvrdi prostor u Vićenci, koji je Vidovdan koristio pre pandemije, probe su počele u glavnom sedištu udruženja, u Meledu, nedaleko od Vićence. Trenutno vežbaju samo omladinci, a kasnije slede probe dečje postave i veterana. Pred uskršnje praznike, zbog privatnih obaveza, na prvoj probi bilo je samo četvoro omladinaca, a sa svakom novom probom broj prisutnih bio je sve veći.
– Sve je izgledalo neverovatno, jer smo se odvikli od okupljanja, ali smo bili prezadovoljni kada smo se ponovo sreli. Neke devojke su sada punoletne, pa su na probu došle automobilom, same bez roditelja. Prethodni put kad sam ih video došle su u pratnji roditelja, Posebno mi je drago što su se odmah odazvale i nastavljaju da igraju folklor. Na nama starijima je da ih držimo na okupu, usmeravamo. Pozitivno je što se naša deca ne odriču svog porekla i tradicije – kaže Vladiša.
Silvija Lekić je sa velikim nestrpljenjem dočekala momenat novog početka.
– Divno je biti ponovo na okupu. Druženje i igranje u kolu je neopisiv osećaj, i zato sam nastavila gde smo svi stali. A to je bilo 1. februara 2020. u gostima udruženju “Sveti Sava” u Belinconi. Od tada nismo nastupali. Sa velikom nostalgijom se prisećam te priredbe. Sad se spremamo za nastup jer nas je udruženje iz Belincone ponovo pozvalo da učestvujemo u programu na njihovoj priredbi u aprilu -ističe Silvija.
Vanesa Ivković dodaje da je svima drago što su se okupili posle dve godine i nastavljamo tamo gde smo stali.
– Nadam se što većem odazivu bivših folkloraša i dolasku novih članova i naravno, ono što je najlepše, nadam se novim putovanjima i gostovanjima po zemljama u okruženju, kao nekada. Za mene je igranje u folkloru zadovoljstvo. Pamtim nastupe u Sloveniji, Švajcarskoj i Nemačkoj. Jedva sam čekala da se ponovo pokrenu aktivnosti našeg udruženja. Mogu da kažem da dok sam u kolu, srce mi igra od neke radosti, da li je to ponos, ili šta već, ne znam da definišem tu emociju, ali je jaka.
Seme rodoljublja
Lazar Ristić (25) priznaje da ranije nije baš bio zainteresovan za folklor.
– Nešto je u meni sazrelo, možda je proklijalo seme rodoljublja koje su mi roditelji usadili još od ranog detinjstva kad sam prvi put otišao da pohađam letnju školu “Sveti Sava” u otadžbini. Nisam ni znao da imam minimalnog dara za folklor, počeo sam da igram u oktobru 2020. godine, ali me korona sprečila da nastavim. Srećan sam što sam se ponovo uključio u rad folklorne sekcije – kaže Lazar.
Dvostruka obaveza
– Veliko zadovoljstvo i čast je igrati u folkloru. Majka mi je Srpkinja, a otac Italijan i za mene je ovo dvostruka obaveza, jer pripadam dvema domovinama, da obe kulture u sebi ravnopravno negujem. Počela sam da igram u folkloru od osnivanja udruženja Vidovdan, bila sam baš mala, ali ne odustajem od mojih srpskih korena. Folklor je najveće bogatstvo srpske kulture. Fascinira me narodna nošnja i kad igram u nošnji, osećam posebnu radost – otkriva nam Eleonora Trentin.
Priredba u maju
– Pripremamo se za priredbu u maju. Neću da otkrijem datum, da ne izbaksuziram, jer nam se već desilo, da zbog korone otkažemo zakazanu priredbu i literarni konkurs za decu i mlade, u maju 2020. Za majsku priredbu pozvali smo udruženje “Nikola Tesla” iz Postojne i biće nam veliko zadovoljstvo da uzvratimo gostoprimstvo koje su nam oni pružili u decembru 2019. Na priredbi će biti i nekoliko udruženja iz okoline Vićence – kaže Vladiša Buzejić.
Чланак U kolu srce igra od radosti се појављује прво на Vesti online.
