ŽELIM što bolje da naučim srpski i ćirilicu. Jezik je melodičan, a
ćirilica baš lepa i zanimljiva. Hoću da naučim sva ćirilička slova, i
velika i mala, i štampana i pisana. Posebno mi je važno da se izborim sa
izgovorom slova “č” i “ć”, a i da ne grešim gde je koje pa da mi ćevap
bude čevap, a ćup čup.
Ovako priča Jovan Meste (13), iz Obena u Francuskoj, jedan od
25 mališana srpskog porekla koji maternji jezik uče u letnjoj školi za
decu iz dijaspore “Sveti Sava” u Beogradu.
– Meni i bratu Ivanu,
koji ima 11 godina, i takođe je ovde, srpski jezik je maternji u pravom
smislu reči – priča nam Jovan. – Mama nam je Srpkinja, a otac Francuz. U
kući češće govorimo francuski, pa želimo što bolje da naučimo srpski,
da bismo mogli tečno da pričamo s familijom i prijateljima u Srbiji i u
maminom rodnom Beogradu.
Nastava i smeštaj za većinu dece
organizovani su u beogradskom učeničkom domu “Jelica Milovanović”, pod
pokroviteljstvom Ministarstva spoljnih poslova. Nasmejana i vedra,
