Foto: Privatna arhiva
Marija je rođena u Šapcu 1980. godine.
Posle završetka Šabačke gimnazije, studirala je na Medicinskom fakultetu u Beogradu, na kom je diplomirala prva u generaciji 2005. godine. Radila je dve godine kao lekar opšte prakse u Domu zdravlja Bogatić.
Stipendiju za doktorske studije od Kvins univerziteta u Belfastu, u Seversnoj Irskoj dobila je 2010. godine, a doktorsku disertaciju je odbranila u avgustu 2013.
Radila je na Kings Kolidžu u Londonu kao viši naučni saradnik ispitujući vakcinu protiv HIV-a, a od 2017. je zaposlena na Univerzitetu Oksford gde istražuje vakcine protiv malarije, a od skoro i protiv korona virusa.
„Iz Srbije smo otišli 2007. godine pošto smo muž, pa zatim i ja, dobili stipendije za doktorske studije sa Kvins Univerziteta u Belfastu. Oboje smo avanturističkog duha, volimo promene, ne strahujemo od nepoznatog, i uvek težimo usavršavanju, pa smo rešili da iskoristimo ukazanu priliku. Otišli smo zajedno sa bebom od četiri nedelje“, kaže Marija.
Kada su odlazili, kaže, nisu previše razmišljali o mogućnosti povratka.
„Definitivno nismo imali jasnu nameru da se vratimo. Videli smo to kao priliku da se dalje obrazujemo i istražujemo svet i nove kulture. Oboje smo imali posao u Srbiji, radili smo kao lekar i stomatolog u Domu zdravlja Bogatić i putovali svaki dan po 200 kilometara ukupno do posla i nazad. Nije bilo idealno, ali smo uživali radeći tamo. O povratku za sada ne razmišljamo. Ne radi se tu mnogo o nekim uslovima. Trenutno živimo u Londonu, dopada nam se ta njegova kulturna sadržajnost i raznolikost, tolerancija, strpljivost, ljubaznost, razumevanje i otvorenost da prihvati svakog“, ističe Marija.
U Velikoj Britaniji mogu se pronaći ljudi iz svih delova sveta i iz različitih kultura.
„U Londonu se ne osećate kao stranac. Na ulicama možete videti žene koje izgledaju kao da su u tom trenutku transportovane iz centralne Afrike, Arape, Jevreje, Indijce i mnoge druge u svojim tradicionalnim nošnjama, a da to nikome nije čudno. Nikada vas niko neće procenjivati po izgledu, garderobi, naglasku ili poreklu“, objašnjava ona.
Marija kaže da u Londonu svako ima podjednaku šansu i da su kriterijumi isti za sve.
„Velika Britanija je meni, koja dolazim iz malog srpskog sela Dublje u Mačvi, dala priliku da se usavršavam, a kasnije i zaposlim na Oksfordu. U vreme mog školovanja, po završetku fakulteta, pa čini mi se i sve do sada, u Srbiji nema istu šansu neko kome su roditelji profesori na fakultetu i neko čiji su roditelji politički neaktivni zemljoradnici. Ipak, Srbija ima neku posebnu toplinu, inat, ponos i gostoljubivost koju ne možete tako brzo da osetite u Britaniji“, naglašava Marija.
Rekla nam je da li prati aktuelna dešavanja u Srbiji, ali i kakva je razlika života u Britaniji i u Srbiji.
„Situaciju u Srbiji ne pratim preterano, ali je teško ne primetiti neke stvari kad tamo odem da posetim familiju i prijatelje. Zapravo, stvari se nisu mnogo promenile u poslednjih 20-30 godina, samo je meni lakše da ih primetim sada, kada dolazim iz drugačijeg sistema. U poređenju sa Britanijom, primećujem da su ljudi u Srbiji generalno nekako nezadovoljniji, nemotivisaniji, negativniji, i da mnogo više rade, a i da pored toga teže žive. U toj borbi za egzistenciju, ljudi su izgubili poverenje, osecaj zahvalnosti, neke moralne principe, razumevanje za druge i za prirodu oko sebe“, smatra Marija.
U Velikoj Britaniji, navodi, ne znaju puno o Srbiji.
„Ne bih rekla da Britanci generalno mnogo znaju o Srbiji i razumeju našu istoriju. Nikada nisam iskusila nikakve negativne reakcije, od Britanica nekakve negative komentare svakako ne biste ni čuli. Srbiju sada prepoznaju po Novaku Đokoviću i našim fudbalerima, na kojima nam potajno zavide“, kaže Marija.
Otkrila nam je i da li su sa našim ljudima tamo u boljim odnosima nego sa ostalim ljudima.
„Ne mislim da je to slučaj, stekli smo nove prijatelje iz celog sveta, uključujući i one poreklom iz Srbije. Odavno smo usvojili to da se prijateljsto i odnosi sa ljudima ne baziraju na tome odakle ko dolazi“, objašnjava Marija.
Život joj se mnogo promenio, kaže, otkako je napustila Srbiju.
„Zbog prilike za usavršavanjem koju sam dobila ovde, sada radim na univerzitetu Oksford, u timu koji istražuje i razvija vakcine protiv malarije, i sada, protiv virusa COVID-19. Neizmerno sam zahvalna Britaniji na ukazanim prilikama. Kancelaiju delim sa kolegama koji su došli iz raznih delova sveta: Španije, Francuske, Ujedinjenih Emirata, Koreje, Nemačke, Poljske, Ukrajine, Gane, Australije, Egipta, Perua, Trinidada, Filipina, Islanda, Kine, Italije, Indije, Brazila i Kanade. Upoznala sam mnoge kulture, dobila priliku da sarađujem sa naučnicima iz Tanzanije, Burkine Faso, Nemačke, Švedske, Belgije, Francuske, Italije, Singapura… putovala sam po svim kontinentima, stekla prijatelje raznih nacionalnosti, naučila da razumem različitosti, ne osuđujem greške, verujem više, budem strpljivija, tolerantnija, zahvalna za dobro i da više brinem o životnoj sredini“, navodi Marija.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
