U Nemačkoj je izašla iz štampe knjiga, zbirka članaka renomiranih evropskih i srpskih analitičara, u kojoj autori pokušavaju da proniknu u uzroke, posledice i smisao događaja na tlu bivše Jugoslavije, a posebna pažnja je posvećena Srbiji. U uvodu knjige, naslovljene „Srbija posle ratova“, izdavači Jens Beker i Ahim Engelberger pokušavaju da utvrde, kako u recenziji ističe dnevnik „Nojes Dojčland“ iz Berlina, „nešto što, u stvari, ne postoji – osnovne smernice politike EU na Balkanu“.
„Međunarodna zajednica, na koju prečesto gledamo kao na monolitno telo, dobija ratove, ali u miru deluje konfuzno i bezidejno“, konstatuju izdavači, postavljajući pitanje „da nije, možda, s obzirom na razbijanje Jugoslavije, dezintegracija istočne Evrope namerno postavljena kao uslov za integraciju u EU“.
Beker i Engelberger postavljaju i druga pitanja: Kakve stavove sve sićušnije države uopšte mogu da zauzmu? Šta na Zapadnom Balkanu uopšte znači pojam „nezavisna država“ kad međunarodna zajednica možeda, umesto njih, donosi odluke koje imaju snagu zakona? Da li su sve te države, u stvari, de fakto protektorati?
Autori
Knjiga se sastoji od ukupno 11 priloga, a među autorima su Austrijanac Norbert Mapes-Nidik, Nemci Jens Rojter, Judit Kripner i Tomas Majer i Srbi Aleksa đilas i Andrej Ivanji, kao i srpski ambasador u Beču Dragan Velikić.
Izdavači oštro kritikuju Nemačku i Austriju zbog njihove „zlokobne uloge“ u raspadu bivše Jugoslavije jer su obe zastupale „tradicionalni prohrvatski, a antisrpski stav“, ali i ukazuju na uzroke raspada koji se na Zapadu suviše često, namerno ili slučajno, previđaju – na veoma moćne separatističke snage u samoj zemlji, a pre svih hrvatske i slovenačke.
„Nojes Dojčland“ u recenziji posebno ukazuje na tekst Alekse đilasa, u kojem on daje istorijat srpskog iskustva sa Evropom i ističe kulturan značaj Kosova za njegovu naciju i na konstataciju Ivanjija i Velikića da Srbija nije ni pod Miloševićem bila totalna diktatura (Velikić: „Ne sećam se da je ijedan književnik morao u zatvor zato što je pisao protiv Miloševića“).
Pravnici Judit Kripner i Tomas Majer kritikuju zapadne medije što su svojim „demoniziranjem Srbije doprinosili jačanju Miloševićevog režima“, a Jens Rojter ističe sumnju u tvrdnje Zapada da su „izdvajanjem Crne Gore iz zajedničke države sa Srbijom i nezakonitim priznanjem Kosova u prestonicama mnogih članica EU i NATO, uklonjene prepreke u odnosima Srbije sa EU“.
„Jednom rečju, uslovi koje EU postavlja Srbiji za integraciju u Uniju su vrlo loši“, zaključio je Rojter.
