Nikola sa porodicom u Stavangeru na plaži Foto: Privatna arhiva
Nikada, kako kaže, nije imao posebne planove za život u inostranstvu, poput današnjih studenata, za koje ima utisak da im je jedina misao da napuste Srbiju. Međutim, njegov put je promenio mlađi brat i odobrena stipendija norveške vlade.
„Po završetku studija na Rudarsko-geološkom fakultetu planirao sam da radim ono šta su mnoge prethodne generacije sa mog fakulteta radile. Ili da dobijem posao u domaćoj naftnoj kompaniji (u kojoj su mnoge moje kolege sa studija napravile uspešne karijere) ili u nekoj internacionalnoj kompaniji i da kao inženjer radim na rotacijama koje podrazumevaju terenski rad koji obično traje četiri nedelje, nakon kojih dolazi četiri nedelje odmora. Pri završetku studija, a po nagovoru mlađeg brata koji je tada studirao u Kristiansandu u Norveškoj, prijavio sam se za stipendiju norveške vlade, bez posebnih očekivanja da ću je i dobiti pošto je broj mesta bio ograničen, a konkurisali su studenti iz celog Trećeg sveta i država u razvoju. U Evropi BiH, Srbija, Ukrajina, Belorisija, Rusija, pa sve do Indije, Pakistana, Kine i raznih Afričkih država. Na moje iznenađenje – stigao mi je pozitivan odgovor i pozivno pismo da nastavim studije u Trondhajmu na prestižnom Norveškom univerzitetu za nauku i tehnologiju (NTNU).
Istovremeno, pošto sam za vreme studija u Beogradu radio za našu kraljevsku porodicu Karađorđević, studiranje u Kraljevini Norveškoj mi je bila prilika da iskusim život u jednoj ustavnoj parlamentarnoj monarhiji i drugačijem sistemu vrednosti od onoga koji je izgrađen u Republici Srbiji od 1945. godine na ovamo, navodi“, Nikola za Danasovu rubriku „Naši ljudi u svetu“.
Život u Norveškoj je mirniji i predvidljiv
Na Unverzitetu je, priseća se Nikola, bilo studenata iz gotovo svih delova sveta, što je svim studentima dalo mogućnost da upoznaju druge kulture, tradicije i poglede na svet. Možda je to, kaže naš sagovornik, jedno od najvrednijih iskustava koje mlad čovek može da stekne.
„Sve države su stvorene da pruže sigurnost građanima, a kasnije i sve one druge stvari poput zaštite prava, sloboda građana itd. Kao i cela moja generacija bio sam svedok opšte neizvesnosti i nesigurnosti kroz stalne raspade države, brutalne ratove, revolucije i kontra-revolucije. Prva stvar koju doživite u kraljevini Norveškoj kada dođete iz republike Srbije je sigurnost i potvrđena vera u sistem, iako i on ima svojih mana i nedostataka. Postoji poverenje između države i građana“, navodi Nikola.
Porodica na plaži u februaru Foto: Nikola Sretenović
Zalazak sunca Foto. Nikola Sretenović
Park, Stavanger Foto: Nikola Sretenović
Oslo Foto: Nikola Sretenović
Proslava Dana državnosti Foto: Nikola Sretenović
Dan državnosti Foto: Nikola Sretenović
Božić na platformi Foto: Nikola Sretenović
Hafrsfjord mačevi Foto: Nikola Sretenović
Trondhajm zimi: Pogled na katedralu Foto: N. Sretenović
Upoređujući studije u Norveškoj i u Srbiji, kaže da su drugačije, u smislu da u Norveškoj zahtevaju dosta individualnog rada, samostalnog istraživanja i dosta samostalne inicijative, projekata i prezentacija firmi koje su se predstavljale studentima tokom cele godine.
„Ono šta sam studirao na NTNU-u i na Beogradskom univerzitetu nije bilo suštinski različito, bilo je na stranom jeziku, imali smo manje teorije i više projekata sa firmama. Kada uporedim svoj život sa kolegama sa studija u Beogradu, mislim da smo u profesionalnom smislu slično napredovali i da imamo slične živote u smislu tehnologija kojima smo izloženi, godišnjih odmora, slobodnog vremena itd“, navodi Nikola.
Život u Norveškoj ocenjuje kao mirniji i predvidljiv, gde je „oslobođen bujica lažnih vesti, političkih potresa i strepnje“. Veoma je aktivan na društvenim mrežama, a primetno je i njegovo interesovanje za istorijske činjenice.
„Pročitao sam pre nekoliko meseci da su jedne dnevne novine na naslovnoj strani najavljivale rat preko 100 puta. U Norveškoj sam oslobođen bujice lažnih vesti, političkih potresa i stalne strepnje da ćemo biti u još jednom ratu, sankcijama, itd. Nemam stalnih nedoumica da li Republika radi za ili protiv mene. Postoji politička stabilnost, život je mirniji i predvidljiv“, ističe Nikola. Dodaje da je u jednako dobrim odnosima sa Srbima koji žive u Norveškoj, kao i sa ostalima.
Prati dešavanja u Srbiji
Aktuelna dešavanja u Srbiji, kaže, prati koliko može, kao i svi naši ljudi u dijaspori.
„Moj utisak je da građani, kako političari tako i glasači, misle da će živeti beskonačno, kao i to da su i jedni i drugi oslobođeni odgovornosti za građenje društva u kome žive“, naglašava Nikola.
Prema njegovom mišljenju, ljudi u Norveškoj, iz njegovog okruženja, nisu posebno upoznati sa dešavanjima u Srbiji, „odnosno upoznati su koliko i građani Srbije sa dešavanjima u Gruziji na primer“.
„Srbija je ipak mala država, bez posebnog globalnog uticaja. Starije generacije nas prepoznaju po ratovima u Jugoslaviji, one najstarije znaju o jugoslovenskim zatvorenicima u Norveškoj u II svetskom ratu, ali mislim da sve to postepeno bledi i ide u zaborav, život teče dalje. Oni koji prate sport znaju za Đokovića i to je to“, navodi on.
Nije trenutno stabilna situacija da bi se vratili
Nadao se povratku u Srbiju, ali smatra da je bitan faktor mirna sredina u kojoj bi živeli. Na drugoj godini postdiplomskih studija imao je priliku da radi master tezu u saradnji sa jednom od najvećih kompanije na svetu na temu Integrisanih Operacija. U tom trenutku se nadao povratku u Srbiju, gde je hteo da prenese stečeno znanje.
„Nažalost, nakon par razgovora sa HR-om iz Srbije, tadašnji uslovi za početnike u mojoj industriji u Srbiji su bili daleko ispod nekih mojih minimalnih očekivanja. Zbog toga sam pred kraj studija počeo da tražim posao u kompanijama koje rade u Norveškoj. Dobio sam nekoliko ponuda, a sam proces dobijanja radne dozvole je bio jednostavan i brz. Počeo sam da radim u jednoj internacionalnoj kompaniji u struci, upoznao suprugu, razmišljao o povratku u Srbiju i radu na rotacijama na naftnim platformama u Norveškom sektoru, gde postoje bolji uslovi nego bilo gde u svetu, uz dve nedelje rada, četiri odmora. Nažalost, situacija u Srbiji, pre svega u smislu političke stabilnosti i smeru u kome društvo ide, nije trenutno takva da bi se vratili. Kako sada imamo dvoje dece, povratak u Srbiju bi bio dobar za njih zbog blizine sa našim roditeljima. Voleli bismo da nam deca imaju lepe uspomene sa bakama i dedom, a ne sa njima preko Skajpa. Pored zaposlenja, važan i bitan faktor bi bila i mirna sredina u kojoj bi živeli“, objašnjava Nikola.
Korona u Norveškoj i u Srbiji: Čemu konobarima maske na bradi
Nikola je nedavno bio u Beogradu dve nedelje, u vreme između dva pika korona virusa u Srbiji. Upoređujući situaciju iz Norveške i Srbije, kaže da u Norveškoj nije bilo drastičnih zabrana kretanja za razliku od Srbije, ali su se svi pridržavali društvenog distanciranja.
„Mislim da sve dolazi iz onog pomenutog poverenja i vere u sistem koja ne postoji u Srbiji“, naglašava Nikola.
Prema njegovim rečima u Norveškoj je oko 450.000 građana privremeno izgubilo posao, ali su i dalje bili zvanično zaposleni, dok im je država isplaćivala plate 60 do 80 odsto, sa uslovom da su mogli da rade do 50 odsto radnog vremena.
„To je za građane i kompanije u kojima rade bila važnija ekonomska mera pomoći. Sa druge strane, građani se i sada pridržavaju jednostavnih mera: društveno distanciranje na 1m razdaljine, izbegavanje nepotrebnih kontakta, rad od kuće kada god može, izbegavanje kafića i restoraana, javnih okupljanja itd. U Srbiji sam krajem juna doživeo potpuno drugačiju situaciju. Građani su prethodno bili nasilno zatvoreni u kućama pošto država nema poverenja da su odgovorni. Pri tome je potpuno nejasno zašto, kada je od svog nastanka Republika u više navrata izneverila očekivanja građana, a ne obrnuto. Na to nepoverenje, građani su prvom prilikom odgovorili jednakim nepoverenjem prema državi i svim merama zaštite koje su savetovane od lekara“, navodi Nikola.
Ono što je zatekao u Srbiji opisuje na sledeći način:
„Kafići su bili krcati, konobari su nosili maske ispod brade uz komentar da nije definisano od države gde treba da ih nose, organizovani su besplatni koncerti, Ada Ciganlija je bila krcata (dok je recimo Košutnjak bio relativno prazan), studenti su pravili žurke na otvorenom itd.
Smatram da su izbori bitni i da je to vreme i mesto da se pokaže mišljenje građana prema političarima i rezultatima njihovog rada, ali istovremeno smatram da je država propustila priliku da uvede još neki način glasanja koji je bezbedniji. Reč je o načinima glasanja koji postoje u zapadnim demokratijama poput glasanja poštom, glasanja elektronski itd. Na taj način bi ujedno omogućili glasanje i svim onim građanima koji ne žive u Srbiji i koji su uskraćeni za to elementarno pravo decenijama unazad i poboljšali demokratiju u Srbiji.
Sve u svemu rezultati su sledeći: u Srbiji imamo drugi talas korona virusa koji je izgleda odneo jednak ili veći broj života naših sugrađana i prijatelja. U Norveškoj drugog talasa nije bilo. Država s toga treba da poradi na izgradnji poverenja sa građanima koji žive u njoj“.
Jeleni između zgrada i najlepši fjordovi
Norveška je, kaže Nikola, predivno iskustvo i svakome ko želi da iskusi život van granica Srbije savetuje da razmisli o njoj.
„Ljudi su prijatni, poslodavci postuju zakone, zakoni su jasni i pisani su za ljude, priroda je prelepa, a vreme zavisi od dela drzave u kome se nalazite. Na krajnjem severu možete iskusiti polarne uslove, a na jugu vam se može desiti da ne vidite sneg duže od par dana godišnje. Nažalost na jugu kiša ponekad pada po dva meseca bez prestanka. Možete videti polarnu svetlost, najlepše zalaske sunca, jelene koji se šetaju između zgrada i naravno fjordove po kojima je Norveška poznata. Ukoliko posetite Trondhajm ili odete severnije od njega, tokom leta dani ne prestaju, a zimi je neprekidni mrak“, opisuje Nikola.
Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa
U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.
Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.
