Devedeset godina od potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu (11. novembra 1918) i isto toliko (1918-2008) u relacijama Francuska-Srbija bili su povod da ambasador Srbije Predrag Simić organizuje u Parizu, u „Auditorijumu Osterlic“, pri Muzeju Armije, u slavnim Invalidima, okrugli sto na kojem se istorijom od početka prošlog veka došlo do naših dana.
Pored značajne uloge Ambasade Srbije u Parizu, ovoj konferenciji je svoj pečat dao i general Rober Breš, u ulozi direktora Muzeja armije i domaćina, trudeći se da kao voditelj debate kanališe izlaganja gostiju, ipak, uz jednu zamerku – te goste zaboravio je da predstavi.
A bili su svi na strani srpstva i, evo, već vekovnog francusko-srpskog prijateljstva za čije su korene dati životi u borbi za slobodu. Solunski front ih je u bratstvo povezao, a posle savezničke pobede, svako se (uz napomenu da je četvrtina srpske muške populacije položila život u tom ratu) vratio svojoj kući.
Muzika i koktel
Organizator ovog skupa odlučio je da istorijske teme preseca muzika, pa su kao izvođači pozvane sestre Lidija i Sanja Bizjak, vrhunske pijanistkinje koje su, u četiri ruke, interpretirale Bramsove „Mađarske igre“. Veče je nastavljeno koktelom u prekrasnoj muzejskoj kristalnoj dvorani, gde su uz šampanjac Francuzi i Srbi disali istim plućima.
Izlaganja na ovom skupu, koji je pratilo stotinak prisutnih, imali su istoričari Fransoa Lagranž, Žan-Žak Beker, Vojislav Pavlović, Stanislav Sretenović i profesor i bivši ambasador Mišel Fuše. Oslikavali su genezu rata sa početka 20. veka, motive odlaska na Solunski front i načine ratovanja, opisivali rizične ofanzive i odluke generala Franše d’Eperea, razrađivali uloge branilaca… Sve to je dovelo i do izbegličkih priča u kojim je Francuska na svoje tlo primila, lečila i školovala prijatelje Srbe.
Okrugli sto je naglasio da je protiv agresivnih komšija Austrije, Ugarske i Bugarske pravda bila na strani Srba, a i da su vladala očekivanja da će Balkan, kao regija, postati bulevar Evrope i slobodnog kretanja. Tim povodom je izlagač Sretenović zaključio da su „mladi Srbi danas spremni da prate sve evropske procese“.
Venci u kripti
Po dolasku u Invalide srpske delegacije na čelu sa ambasadorom Predragom Simićem i vojnim atašeom Slavoljubom Dabić, uz dobrodošlicu direktora Muzeja armije generala Robera Breša, položeni su venci u kripti gde počiva slavna francuska istorija od Napoleona do heroja Drugog svetskog rata. U nastavku posete, samo za srpsku delegaciju otvorena su vrata tek adaptirane prostorije u kojoj su simboli rata i slike junaka, među kojim i mač Sv. Jovana Jerusalimskog koji je Napoleon uzeo i poklonio Francuskoj, kao i topovsko đule teško 262 kg.
Razradu diplomatskih preseka u 2008. i 2009. godini, obavio je profesor Fuše, naglasivši da je loše počelo oduzimanjem Kosova, a da je dobro što je Srbija angažovana i stabilizovana sa „čistom evropskom perspektivom“. Naglasio je i da mora da postoji sloboda za istoriju i istoričare, jer se, ipak, „ne može konstruisati Evropa ako se ne poznaje istorija“. Izlagač Pavlović se setio ličnosti sa početka 20. veka koji su Srbiju popeli na visoko mesto u Evropi, da bi ovo izuzetno uspešno veče bilo zaključeno rečima: „Lepo je raditi na ‘muzeju sećanja’, ali još lepše na ‘muzeju pravednosti'“.
