Da se kojim slučajem pitaju naše poete – Kosovo bi bilo odbranjeno uz garanciju da će se i kroz buduće vekove spominjati samo kao naša kolevka, srce i duša. To je glasno i jasno, kroz kanonadu stihova, saopštilo 24 učesnika sedmog Evropskog sabora pesnika srpske dijaspore.
Gosti sa svih strana
Iz Frankfurta su stigli: LJubiša Simić, Ruža Mijović, Pero Marčeta, Nisveta Grabovac, Stanka Amon, Vlada Bakić, Aleksandar – Saša Jovanović. Holandiju je zastupao – Branko Škorić, Belgiju – Sava Miodrag Radivojević, Kanadu – Srđan Bajić, Srbiju – Goran đorđević koji je naavio 39. „Smedervsku jesen“.
Kao domaćini predstavili su se „Francuzi“: Dušica Stanimirović, Kolja Mićević. Zlata Živadinović, Koviljka Jastrebić, Vlasta Stanisavljević, Ranka Todorović-Grubešić, Živojin – Žika Pavlović, Goran Stojanović, Živomir Purinko Petrović, Sima Mraović, Dana Dodić, Boris Lazić i Nikola Šuica.
Svečana sala pariskog hrama Sv. Save bila je puna, stihovi su se slušali u tišini, a aplauz koji bi usledio bio je zaglušujući. Taj tradicionalni megdan lepih reči, u organizaciji Pariskog kruga pesnika, pratili su konzul Siniša Pavić (rekao je: „Srpski jezik je najvažniji deo našeg nacionalnog identiteta i to treba da pamtimo“), poverenik dijaspore Mića Aleksić („Svima dobrodošlica i želja da se nastavite okupljati svake godine, pa i u drugim gradovima Evrope“), prota Nikola je kao domaćin blagosiljao sve okupljene, da bi „palicu“ preuzela voditeljka Danica Dodić.
Svaki učesnik je dobio pravo samo na jednu pesmu, („mogu dve male“) i zanimljivo je da je iz svih progovarala nostalgija i rodoljublje. Bez Kosova nije moglo („Na Kosmetu, zemlji otaca, samo vuci, a nigde ovaca“, „Zakon jačeg opet važi“, „Vaskrsloga ne možeš ubiti, Kosovo je vaskrslo u veri“, „Kosovsko je srce naše, sačuvat’ se ono mora“, „Nema smeha na Balkanu, mili moj“, „Zemlja treba da je čista i ponovo vidi Hrista“…
Atmosfere radi, obišla su se i polja, kao: „Seno do neba izraslo, mom ocu iz desne ruke“, pomenuta je dijasporska muka: „Sudbinu ne prijavljujem na carini“, a lepo je bilo čuti nabrajanje: „Majčin ajvar, džakovi puni paprika, u flašama prepečenica, režnjevi slanine i suvog mesa“…
Zadovoljstvo okupljenih bilo je potpuno, tim pre što je u kratkim intermecima, svirao naš kompozitor i profesor muzike, pijanista Aleksandar Damnjanović. A kad su se „odmotali“ stihovi i „otplele“ note, posle „slikanja za uspomenu“, na red je došla očekivana gozba – bez koje Srbin ne može.
