U Parizu održan koncert „Putovanje Srbijom kroz vekove”

Među mnogobrojnim gostima bio i princ Joakim Mura, Napoleonov potomak i veliki prijatelj Srba

U organizaciji Saveza Srba Francuske u prisustvu velikog broja, pre svega francuskih građana a potom i naših, Srbija je imala priliku da u francuskoj prestonici za jedno veče „proputuje kroz vekove”. U veličanstvom izvođenju vokalne solistkinje Slađane Borote i frulaša Milinka Ivanovića Crnog prisutni su u velelepnoj i svečanoj sali 16. arondismana Pariza uživali u koncertu koji je nazvan „Putovanje Srbijom kroz vekove”.

Preko sto osoba (111) od kojih su neki bili političari više zemalja Evropske unije, pa i iz Velike Britanije, predstavnici diplomatskog kora, odbornici više pariskih opština, istoričari, umetnici, senatori, lekari, doktori nauka bili su prisutni… a među njima i princ Joakim Mura, Napoleonov potomak i veliki prijatelj Srba.

Sve koji su došli na koncert toplo je pozdravio predsednik Saveza Srba Francuske David Jakovljević, ističući važnost francusko-srpskog prijateljstva. Pored zahvalnosti svima na prisutnosti i na pokazivanju velikog interesovanja za srpsku kulturu i istoriju predsednik Jakovljević je naglasio da Srbija ima itekako veliku istoriju, tradiciju, kulturu, duhovnost a po najviše divne obične ljude, i da mu je drago što je i Parizom mogla da odjekuje muzika stare Srbije.
On se pored umetnika koji su to veče u najboljem mogućem svetlu predstavili Srbiju posebno zahvalio Žeremiju Redleru, gradonačelniku 16. arondismana grada Pariza, Fransisu Špineru, senatoru Pariza kao i Samiji Badat-Karam, prvoj zamenici gradonačelnika 16. arondismana Pariza, koja je pred koncert govorila o prijateljstvu prema srpskom narodu i Savezu Srba Francuske.

Slađana Borota, školovani vokalni solista iz Beograda i Milinko Ivanović Crni frulaš iz Kragujevca, koji je svoj život posvetio fruli i sa njom obišao ceo svet, su za ovaj koncert pristigli iz Srbije, dok su Katarina Mijić, Irena Milutinović́ i Korin Radonjić (sve tri iz Pariza), prisutnoj publici dale poseban istorijski narativ o mnogim epohama srpske istorije, koji su gosti iz Srbije veoma moćno muzički predstavili. U jednom delu o srpskoj istoriji je govorio i Siniša Blagojević.

Foto: Savez Srba Francuske/Đ. Ćetković

Pesme koje je Slađana Borota odabrala su direktno ili indirektno govorile ili podsećale na vreme srednjevekovne Srbije, vizantijske napeve, pesme koje imaju veliki melodijski raspon, raskosnu melodiju, pesme sa Kosova i Metohije… Predstavljen je bogat repertoar srpskih pesama srednjovekovne Srbije i njenim vladarima, potom velikim naučnicima Nikoli Tesli, Mihajlu Pupini, Milutinu Milankoviću, borcima Prvog svetskog rata sa akcentom na Milunku Savić, Natalijinu ramondu, proboj Solunskog fronta, kao i pesme posvećene Kosovu i Metohiji… Te večeri muzika je bila jedini ton koji je ispunjavao dušu svih prisutnih sa pesmama: „Gde si bilo jare moje” (stara tradicionalna sa Juga Srbije); „Tropar Svetom Đorđu” (otpevana na francuskom jeziku, vizantijski napev); „Kasaba” (autorska pesma Brankice Vasić, koja je inspirisana starom Srbijom i Metohijom): „Jano sevdalino” (najlepša tradicionalna makedonska pesma); „Kisa pada trava raste” (stara tradicionalna iz Istočne Srbije); „Orahovcu bašto rajska” (autorska melodija koja govori o lepoti Orahovca); „Gora jeci” (autorska melodija inspirisana starom Srbijom i Metohijom, autor Brankica Vasić); „Presvjataja Bogorodice spasi nas” (otpevana na francuskom); „Secanje na Dižon” (solo na fruli – autorska melodija koju su Srbi posvetili gradu Dižonu); „Carska Jektenija” -ruski napev, nepoznati autor (pevana na grčkom, crkveno slovenskom i francuskim jezikom); „Kreće se lađa Francuska”; „Tiho noći” (najomiljenija pesma Nikole Tesle bila je starogradska romansa sa kraja 19. veka); „Srpski valcer” (splet starogradski romansi sa kraja 19.-og i početak 20.og veka); Odlomak iz opere „Na uranku” kompozitora Stanislava Biničkog; „Ovo je Srbija” (autorska melodija našeg vremena koja na najlepši način opisuje i proslavlja srpske vojnike Solunskog fronta i predstavlja srpski narod.

Publika je oduševljeno reagovala na svaku pesmu što je bilo veliko priznanje umetnicima iz Srbije. Slađana Borota je izjavila da je želela da „naša tradicionalna muzika, muzika stare Srbije, koja po lepoti, vrednosti, kvalitetu i vekovnom postojana bude uvrštena u muziku sveta. To je moja najdublja muzička i vokalna inspiracija. Muzika stare Srbije” U svojoj nameri ona i Milinko Ivanović su uspeli.

Ideja Saveza Srba Francuske ovim koncertom je bila da se, pored ostvarivanja mnogih kontakata sa publikom pokaže bogata srpska istorija i kultura i da se prisutnima privuče pažnja na prave vrednosti koje Srbija ima. A ima ih mnogo! Takođe ideja je da se kroz muzičko-kulturnu emociju pokaže deo lepote stare srpske duhovnosti, koja je uvek privlačila svet i što je još važnije što ga i dalje privlači. Još jedna od ideja je da se deo bogate muzičke kulture koja postoji u našem narodu vekovima omogući i u Francuskoj i u celoj Evropi da se susretne sa njom i to iz perioda kada mnoge zemlje nisu postoje ili se takvom vrstom umetnosti nikada nisu bavile.

Koncert je u potpunosti uspeo. Umetnici su bili bogato nagrađivani aplauzom, a po muzičkom nastupu prisutni su se dugo raspitivali o vekovnoj bogatoj srpskoj kulturnoj riznici. Umetnici su uspeli da ostvare kontakt sa publikom da pridobiju njihovu pažnju i da prenesu emociju. Bili su pravi interpretatori svake srpske pesme i svojim stilom obraćanja su itekako uspeli da objasne ono što su nam preci ostavili u našim starim pesmama.
Jedino su ovog uživanja ostali uskraćeni svi zaposleni u Ambasadi Republike Srbije u Parizu, koji se i pored poziva, nisu odazvali niti dali bilo kakvu informaciju zašto ne mogu biti prisutni. A zna se šta su sve čelni ljudi Saveza u poslednjih godinu dana uradili i za Ambasadu i za državu Srbiju.

„Putovanje Srbijom kroz vekove” nastalo je na poziv francuskog muzičkog udruženja „Faites entrer les musiciens” i direktorke Galitzin Katerine. Umetnica Slađana Borota je dobila poziv po preporuci francuskog publiciste Marka Ostiera, koji je blizak pravoslavnom narodu.

„Direktorka asocijacije mi je predstavila njihov rad koji se zasniva na priči jednog naroda. Dala mi je slobodu da napišem (ili moju priču, ili moga naroda ili moje istorije) koja će biti opevana pesmama koje govore o tom vremenu, ali i da dotaknem muzičko stvaranje 19. i 20.og veka. Dobila sam ozbiljan zadatak, da predstavim svoj narod, sebe, srpsku istoriju. Razmišljajući šta bi bilo dobro, a šta smo sve kao narod i pojedinci proživeli (moja baka i deda, mamini roditelji preživeli su logor Jasenovac, moje izbeglištvo iz Hrvatske 1991. godine, bombardovanje Srbije, bolna tema za srpski narod Kosovo i Metohija…) rešila sam da ipak posle nastupa ipak imamo osmeh i saberemo lepotu naše Srbije, a ne patnju.

Izabrala sam najlepši početak, rađanje Srpske kraljevine, priču naše istorije i započela sam Stefanom Nemanjom”, istakla je za medijski portal Rasejanje.info Slađana Borota.

Tako je Slađana Borota ovim projektom predstavila ne samo veoma važan period srednjovekovne moderne Srbije sa njenim vladarima, gradovima, duhovnim vrednostima već Srbiju kroz Prvi svetski rat, sa njenim važnim događajima, ličnostima, srpskim naučnicima… Jednom rečju Srbija je predstavljena najboljima.

Katarina Krstić-Tadić, medijski portal Rasejanje.info