Kako se u poslednje vreme događaji odvijaju, Francuzi ne mogu bez Srba, a sve to je za javnost razotkrila tekuća godina u kojoj se obeležava 90. godišnjica od uspostavljanja mira u Prvom svetskom ratu.
Još jedno odslikavanje srpskog herojstva i srpsko-francuskog prijateljstva koje traje decenijama i koje se oduprlo atacima savremene huškačke političke zbilje, odigrano je u svečanoj sali opštine 15. arondismana gde je gradonačelnik Filip Gužon otvorio izložbu pod naslovom „Veliki rat, 1914-1918“. I tu je, još jednom, obelodanjena priča o Srbima koji slobodu shvataju bolje od mnogih drugih.
Milorad živi eksponat
Našu istoriju predstavljao je Milorad Jevtić (86), pitomac Vojne akademije, koga su u Drugom svetskom ratu zarobili Nemci odveli u logor Til, odakle se spasao i pridružio fracuskom Pokretu otpora. Sada je na izložbu doneo sva svoja svedočanstva, članske karte, legitimacije … poređao po krilu i tako i sam bio – izložbeni eksponat.
Na izložene panoe i u vitrine stigoše suveniri, svaki potpisan ili opisan. Posetioci tako mogu da saznaju da su Francuzi stigli do Beograda i Kragujevca, da su imali susrete sa meštanima, da su kao poklone, a u znak dobrodošlice, primali gusle, vunene čarape, izvezene marame i košulje, čuture. O tome je svedočila i anegdota koju je ispričala An-Mari Trenje unuka francuskog generala.
– Pričao mi je deda da su francuskoj vojsci stalno ponavljali: „Kad dođete u Srbiju, nemojte ništa da uzimate od njihovih ljudi. Jer, oni će vam sve dati, a onda će sami umreti od gladi. Takvi su vam Srbi“.
Otvaranju izložbe, na kojoj je jedan deo bio obojen srpstvom, prisustvovala je i srpska delegacija – potomci solunskih boraca. Predvodio ih je Petar – Pepi Petrović sa kćerkicom Katarinom, najmlađom na ovom skupu, a najviše je izdigla zastavu, objašnjavajući svakome da je – srpska.
Tu, pred stotinak okupljenih, u ime ambasadora Simića, prisutne je pozdravila Branka Bećanović, prvi sekretar pri ambasadi Srbije.
– Hvala za podsticaj i vaš uloženi trud kojim oživljavate uspomene na čvrsto francusko-srpsko prijateljstvo – rekla je, a potom gradonačelniku Gužonu i poslaniku 15. arondismana Žan Lamuru uručila statue „Živojina Mišića“, a pomoćniku gradonačelnika Žan-Mariu Iu statuu „Srpskog vojnika“.
Na ovom skupu bio je prisutan i praunuk komandanta Solunskog fronta, generala Franše Deperea, kao i potomci drugih Solunaca i velikih junaka.
