Već tri godine pri Srpskom društvu u Britaniji uspešno deluje londonska škola „za pačiće male“ – decu koja su uglavnom ugledala svet van Srbije i idu u engleske školice i vrtiće. U najvećem broju slučajeva, budući da su većina iz mešovitih brakova, preti im da za koju godinu perfektno govore engleski, a mucaju srpski. Da se to ne bi dogodilo brine se Srpsko društvo.
Zatekli smo ih kako u iznajmljenim prostorijama crkve Sent DŽons, u Londonu, crtaju, mrtvi ozbiljni i sa glavicama gotovo na stolu, razglednice u koje će „na pravom srpskom“, upisati novogodišnje čestitke bakama i dekama u Srbiji. Ozbiljan biznis!
A, opšta galama i „opuštanje“ nastane kad dođe vreme za užinu – keksići, sokovi i, posebno, uštipci za koje pak nijedno „pače“ nije, na pitanje čika novinara, znalo da odgovori kako se to zove na srpskom. Učiteljica LJubinka Henli barata sa „pačićima“ kao sa svojom rođenom decom (one uštipke im je ona pekla i donela). Dozvoljava im, vidim, da joj se penju na glavu, ali odjednom trenira strogoću: „Dok si u srpskoj školici, nemoj da čujem ni reči na engleskom“.
Mali Crnogorac
Mali Stefan Radojević (otac Crnogorac, mama Brazilka) dok gura uštipke u „čoklejt krim“, guta i kaže: „Moj tata priča da se ovo u Crnoj Gori zove eurokrem, a ne znam kako se priča na mom srpskom“.
Uzgred saznajemo, iz pouzdanih izvora, da je tata naučio mamu srpski i da u kući nije bilo referenduma za odvajanje od Srbije. Očigledan dokaz je Stefan u srpskoj školici.
Da stvar ne izmakne kontroli, tu je njena desna ruka, neumorna Lana Vindović – nadgleda, krstari po razredu i motri da se kome ne omakne engleska reč.
Mala anketa sprovedena na licu mesta pokazala je da bi svi „pačići“, bez protekcije, dobili prolaznu ocenu iz srpskog, s tim što Jovana (u koju sam se načisto zaljubio) čavrlja srpski bez trunke akcenta. A kad joj dođe inspiracija iskrade se ispod stola i izigrava „Piroćanku“: „Deca, bre, šta gi to radite danas, će da bijem so štap po glava“. Biće da ovde zasluga pripada i baki Stevanki (sa Kosova) koja je bila jedna od prvih učiteljica u školici i tu je svake sedmice da pripomogne LJubinki.
Fascinirao me i Dejan Marković (otac Srbin, majka Austrijanka) kad ga je učiteljica „odala“ da, onako mali, zna očenaš na pamet. Digao se i to dokazao na besprekornom srpskom. Jedino bih prijavio vlastima dvoje najmlađih – Jovu Kovačevića i Sofiju Popović (3,5). Nije im uopšte bilo stalo da se izjašnjavaju o svojim akademskim dostignućima na području srpske lingvistike. Imali su prečeg posla – vruće uštipke.
Sve u svemu, izveštavamo iz Londona da „pačići“, zaista, govore srpski. Učiteljica LJubinka najavljuje dalji napredak. Ocena: devetka. Dobili bi i desetku, ali ne može – zbog uštipka.
