Srpska pravoslavna crkva Sveti ćirilo i Metodije u LJubljani, sazidana i osveštana uoči Drugog svetskog rata, centralno je mesto okupljanja više hiljada Srba koji žive i rade u glavnom gradu Slovenije. U tom hramu nedeljnim bogosluženjima prisustvuje i po nekoliko stotina, a za velike praznike čak i nekoliko hiljada vernika. Godišnje se krštava između 150 do 200 dece, venčava se 30 do 50 parova i sahranjuje nekoliko desetina ljudi. Donoseći kolač u crkvu svoju krsnu slavu slavi više od 1.000 porodica, dok je broj onih koji slave u svojim domovima daleko veći. To sve, kako kaže otac Peran, protojerej stavrofor arhijerejski i namesnik za Sloveniju, ne pridajući preterani značaj brojkama, govori o vitalnosti srpske hrišćanske zajednice u ovoj državi.
Pomoć ugroženima
Srpska crkva u LJubljani je tokom devedesetih godina u vreme ratnih dejstava, ekonomske krize prikupljala i redovno slala humanitarnu pomoć u ugrožena područja u Hrvatskoj, Bosni i Srbiji.
– U Sloveniji, prema podacima iz poslednjeg popisa stanovništva, živi oko 45.000 Srba koji su se izjasnili kao pripadnici pravoslavne veroispovesti, a od toga samo u LJubljani sa okolinom ima oko 20.000 vernika. Taj broj je možda i veći jer se sigurno nisu baš svi tako izjasnili, zbog ličnih ili porodičnih razloga, što mi takođe uvažavamo. Zato je teško tačno odrediti koliko vernika naša crkva okuplja, a ni sam broj nije znak i dokaz vere i pripadnosti – smatra otac Peran Bošković, sveštenik SPC-a u LJubljani, koji je iz iz Hrvatske, gde se školovao, došao još 1983. godine.
Donacije izvor finansiranja
Prilozi vernika su i danas najvažniji i gotovo jedini izvor finansiranja crkve. Na taj način prikupljaju se i sredstva za parohijski dom čija bi izgradnja uskoro trebalo da počne. Hram ćirilo i Metodije letos je posetio i prestolonaslednik Karađorđević sa suprugom i sastao se sa brojnim uticajnim ljudima srpske zajednice.
Srpska crkva i srpski narod u Sloveniji su, kako kaže sagovornik „Vesti“, sačuvali svoje dostojanstvo koje se ovde poštuje i respektuje, što ipak nije bilo lako postići, posle svega što se tokom poslednjih petnaestak godina dešavalo na ovim prostorima.
– Nema zauvek zacementiranih odnosa za koje možemo da kažemo da su dobri ili loši, to je nešto što se stalo dograđuje. Ako nisi izgradio – gradi, ako jesi, radi tako da bude još bolje i da duže traje. Tako smo i mi naše odnose sa slovenačkom državom sve vreme gradili, što i danas činimo. Prošli smo kroz težak period, ali smo uvek imali cilj i znali da naš narod ovde može živeti i opstati samo ako za to stvorimo povoljan ambijent. Zna se koji je većinski narod, zna se koja je većinska crkva, ko je došao, a ko je tu kod kuće. Ali, treba i sebe učiniti ravnopravnim i kad razgovaraš i kad se pogađaš. Danas možemo reći da mi uživamo poseban status i da smo najuvaženiji stranci među emigrantskom i doseljeničkom populacijom iz svih krajeva bivše Jugoslavije. Mi smo populacija koja se ovde respektuje – ističe otac Peran, naglašavajući posebno dobru saradnju sa Rimokatoličkom crkvom u Sloveniji koja je pravoslavnoj otvorila svoja vrata, dala svoje hramove i pomogla u organizovanju crkvenog života.
