Baza imena prvi korak za povratak
Iznosom od 20 miliona evra, koji će, prema rečima ministra za nauku i tehnološki razvoj Božidara đelića, biti uložen u povratak domaćih naučnika koji žive i rade u inostranstvu, finansiraće se njihov boravak u Srbiji kao gostujućih profesora ili učesnika u istraživačkim projektima. Deo sredstava biće uložen i u gradnju stanova za povratnike, ali i pokrivanje troškova života pri dolasku u Srbiju pre nego što počne realizacija naučnog projekta u kojem učestvuju.
Nada Dragović, pomoćnik ministra za nauku i tehnološki razvoj, kaže za Danas da će dodatnim sredstvima biti stimulisani zajednički projekti naših naučnika u zemlji i inostranstvu i pokriveni troškovi zajedničkog rada.
– To podrazumeva obezbeđivanje novca za održavanje sastanaka, nabavku opreme i boravak naučnika na institutima gde se sprovodi projekat, ukazuje Dragovićeva. Ona kaže da će svaki predlog naučnog projekta, u kome je predviđeno učešće naših naučnika pristiglih iz inostranstva, biti dodatno vrednovan određenim brojem bodova.
Kada je reč o broju naučnika poreklom iz Srbije koji žive i rade u dijaspori, naša sagovornica napominje da o tome nema preciznih podataka. Ona dodaje da je Ministarstvo pristupilo izradi baze podataka naših naučnika u inostranstvu kao i uspostavljanju čvršće veze između njih i naučnika u zemlji.– Prema studiji profesora Vladimira Grečića sa Instituta za međunarodnu politiku i ekonomiju, Srbiju je devedesetih godina napustilo oko 17.000 diplomaca. Posle 2000. godine emigracija je smanjena. Otišlo je oko 2.000 visokoobrazovanih, ali je trend odlaska i dalje prisutan, ocenjuje Nada Dragović. Ona precizira i da je struktura emigranata promenjena u poslednjih 20 godina i da su zemlju uglavnom napuštali obrazovni mladi ljudi.
– Veliki broj visokoobrazovanih koji su otišli jesu inženjeri, najviše elektroinženjeri, zatim matematičari, fizičari, molekularni biolozi, kao i naučnici iz oblasti medicine i meteorologije. Manji broj emigranata je iz društvenih i humanističkih nauka, ukazuje Dragovićeva.
Kada je reč o podacima koje bi mogli da dostave pojedini fakulteti i institucije, Miodrag Popović, dekan Elektrotehničkog fakulteta, kaže za Danas da ETF nema svoju bazu podataka sa brojem stručnjaka koji su nakon završetka studija otišli da žive i rade u inostranstvu, ali da ih, prema gruboj proceni, ima između četiri i pet hiljada.
– Mi nemamo mehanizme, poput onih koje imaju američki fakulteti, da pratimo karijere naših studenata nakon završenog školovanja. Međutim, na ETF-u postoji Udruženje bivših studenata preko kojih dobijamo informacije. Takođe, neke generacije su kompaktne, u stalnom kontaktu kako međusobno, tako i sa fakultetom, pa se i tako može doći do nekih informacija, kaže Popović. Prema njegovim rečima, naučnici sa ETF-a rade uglavnom u struci i to na prostoru od Novog Zelanda do Kanade.
– Mladi koji su odlazili u svet nakon devedesetih uglavnom rade na prestižnim institutima i fakultetima u Kanadi i SAD. Najviše ih je otišlo na doktorske studije u inostranstvo, a nakon toga i ostalo tamo da radi. Najveći broj ETF-ovaca predaje na Stenfordu, Berkliju i Univerzitetu u Masačusetsu (MIT) – ukazuje Popović. On dodaje da iako su mladi elektrotehničari uglavnom zaposleni na pozicijama usko vezanim za svoju struku, ima i onih koji uspešno rade na drugim poslovima.
Saradnja sa Francuskom
Pariz – Ministar za nauku i tehnološki razvoj i potpredsednik Vlade Srbije za evropske integracije Božidar đelić boravio je juče u Parizu, gde se sastao sa francuskim ministrom za obrazovanje i istraživanja Valeri Pekres. Kako je saopštilo Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj, đelić je sa Pekresom razgovarao o intenziviranju saradnje u oblasti nauke i tehnologije, sa naglaskom na društvene i humanističke nauke, fiziku i biomedicinu. đelić je nedavno boravio i u Madridu gde je potpisao međudržavni sporazum o saradnji Srbije i Španije u oblasti nauke i tehnologije. D. D.
Od Silicijumske doline do Gugla
Veliki broj naših naučnika zaposleno je u prestižnim firmama ili međunarodnim organizacijama u Evropi i SAD. Tu treba napomenuti Silicijumsku dolinu, ali ima i onih koji su nastavili da se bave naučnoistraživačkim radom na prestižnim svetskim fakultetima i institutima. Međutim naši stručnjaci neretko menjaju profesiju i postaju uspešni u drugim oblastima. Tako su, na primer, neki inženjeri sa ETF u inostranstvu namerno promenili struku, pa su sada finansijski analitičari u prestižnim institucijama, rade na berzi ili u velikim kompanijama. Desetak ETF-ovaca zaposleno je i na višim pozicijama u Guglu, kaže Miodrag Popović, dekan ETF-a.
