U Rimlangu kod Ciriha, počeo je sa radom Kongres Srba Evrope, na kojem su se, u organizaciji Srpskog kulturnog saveza Švajcarske, okupila 122 učesnika iz 11 država: Švajcarske, Francuske, Nemačke, Italije, Austrije, Velike Britanije, Švedske, Belgije, Holandije, Srbije i Crne Gore i Republike Srpske.
Posle registracije učesnika, uvodnog dela i pozdrava svim učesnicima, blagoslov skupu podario je vladika srednjoevropski Konstantin. On je poželeo okupljenima „sve najbolje u budućem radu, a srpskom narodu da se zbliži, združi, familijarno poveže i na najbolji način uključi u integraciju“.
U ime domaćina i organizatora, goste je ispred SKS pozdravio predsednik Tomislav Perić. Simo Pavlović, dugogodišnji aktivista, pozdravio je goste i kao vlasnik objekta „Grodonia“ u kome se prvi put održava jedna ovakva manifestacija, a i kao ugostitelj koji je prihvatio obavezu da svi gosti budu posluženi kako to dolikuje.
Težak položaj u Hrvatskoj
Rade Matijaš, predstavnik Zajednice Srba iz Hrvatske, govorio je o diskriminaciji Srba u toj državi.
– Više od 20.000 srpske dece prešlo je u katoličku veru zbog straha za svoj život i budućnost. Hrvatska ne rešava ključna pitanja za opstanak Srba na tim prostorima, a „akcije“ koje preduzima vlada samo su „zamazivanje očiju“ međunarodnim institucijama i javnosti.
Dr Simo Mraović je objasnio ideju i temu Kongresa, koja se zasniva na organizovanosti Srba u Evropi, njihovom ekonomskom položaju i obrazovanju, posebno mladih kadrova, i zaštiti srpskih interesa. Mraović se kasnije osvrnuo i na „nelegalnost Haškog suda, našu neaktivnost na podršci pojedincima i institucijama, našim i stranim, koji su podnosili tužbe protiv ovog suda i njegovog nelegalnog rada, a tužilaštvo te prijave odbijalo.
Dr Mila Alečković je izjavila da je ovaj skup „korak napred“ i poželela da na ovom ne ostane, već da i drugi Srbi širom sveta slede primer Srba iz Amerike.
Dušan Ostojić je u ime Zajednice Srba iz Francuske govorio o prioritetu obrazovanja Srba u Evropi. Vera Marjanović, predstavnik Saveza srpskih zajednica u Austriji, govorila je o aktuelnom odnosu matice i dijaspore i apelovala na očuvanje srpstva od asimilacije i germanizacije, a u isto vreme podržala integraciju naših ljudi u društva u kojima žive i rade.
Pozdrav francuskog generala
Posebnu pažnju učesnika Kongresa privukao je Francuz Gij Doli, pukovnik francuske vojske u penziji i član parlamenta. On je na francuskom pozdravio skup, poželeo učesnicima srećan rad, ukazao hrabrost i odlučnost srpskog naroda u dosadašnjoj istoriji, te podvukao da se „to ne sme zaboraviti“.
Dragica Obradović je u ime srpske omladine u Francuskoj govorila o srpskoj kulturi i njenoj važnosti u očuvanju nacionalnog identiteta.
Spasoje Krivokapić, takođe iz Francuske, veoma je kritički govorio o političko-ekonomskoj situaciji u Srbiji i Crnoj Gori, smatrajući da se matica „sistematski uništava, rasprodaju teritorije, cveta opšti i privredni kriminal, nezaposlenost je velika, vojska destabilizovana, a spoljna politike zemlje neadekvatna“.
Organizacioni odbor
U Organizacioni odbor Kongresa ušli su: Tomislav Perić iz Švajcarske, dr Mila Alečković, dr Simo Mraović iz Francuske, Vera Marjanović iz Austrije i Ognjen Sredojević iz Švedske.
Vođenje je povereno Goranu Šmitranu, koji je na samom početku najavio mali kulturni program, a izveli su ga Sandra i Vlado Ružičić, Tanja Šmitran i guslar đorđije Koprivica.
