Od sedme godine i polaska u prvi razred osnovne škole, sada 15-godišnji Stefan Pendić, jedino dete i jedini đak iz zabitog sela Đonlije na Goliji, štićenik je Humanitarnog mosta i čitalaca „Vesti“. Zbog Stefana je svojevremeno otvorena osnovna škola u selu Pope, pa ponovo zatvorena kada je on završio četvrti razred.
Četiri godine pešačio je ovaj krhki i izuzetno hrabri mališan po kiši, blatu, snegu i mrazevima (dnevno po 15 kilometara) da bi u udaljenom planinskom selu Šaronje završio osnovnu školu. Više puta imao je bliske susrete sa vukovima, divljim svinjama i drugim zverima. Od početka ove školske godine, Stefan je srednjoškolac i, uprkos nadanjima da je pešačanju došao kraj, nažalost, do toga nije došlo.
Ispostavilo se da od kuće u Đonlijama na Goliji do škole u Novom Pazaru mora dnevno, u jednom pravcu, da prevali 20 kilometara. Pola pešice, a pola autobusom. Stefan u školu polazi rano ujutru, a vraća se kasno u noć.
– Dok je vreme lepo, nadamo se da neće biti problema, a kad napadaju veći snegovi i stegnu mrazevi, Bog neka nam je u pomoći. Pitanje je da li će tada biti autobusa i da li će Stefan moći da se prebaci do Novog Pazara. U Boga se nadamo da će zima biti blaga i da će mu profesori progledati kroz prste kada neki put zakasni na časove ili uopšte ne ode u školu – priča Stefanova majka Rada i dodaje:
– Mislili smo da je pešačenju došao kraj, da ćemo naći neki stan u Novom Pazaru i da će Stefan konačno moći da se odmori. Radovali smo se zbog toga. Nažalost, nismo uspeli, jer stan nismo mogli da nađemo ispod 150 evra mesečno, a mnogo bi nam trebalo i za struju, ogrev i ishranu jer bih i ja morala sa njim u grad. Za nas je to ogroman novac koji nemamo. Jedini stalan i siguran prihod nama je stipendija od 120 dolara koju Stefan dobija od dobrotvora O. V. iz Australije. Da nije ove pomoći morao bi da prekine školovanje jer od jedne krave, koju su nam kupili čitaoci „Vesti“, tri ovce i šumskih plodova koje prikupimo tokom leta ne bismo mogli da ga školujemo. Da u Novom Pazaru postoji neki internat ili đački dom, bilo bi nam mnogo lakše jer bi Stefan imao bezbedan i jeftin smeštaj, a ovako nam ostaje da se borimo, pa dokle stignemo.
Kako kaže Stefan, nevolja je i u tome što Novom Pazaru nemaju nikoga ni od rodbine.
– Neću imati kod koga da prenoćim u situacijama kad ne bude autobusa prema Goliji i kada se ni pešice ne bude moglo do sela. No, snaći ću se nekako, neki od drugova iz razreda sa kojima sam za ovih desetak dana uspeo da se sprijateljim rekli su mi da, ako zatreba, mogu prespavati i kod njih. Pomoći će mi i neće me ostaviti na cedilu. U Srednjoj kožarsko-tekstilnoj školi pohađam obućarski smer, želja mi je da jednog dana budem modelar obuće. Nadam se da ću, uprkos svakodnevnom putovanju do Golije i kilometarskom pešačenju, uspeti da stignem i na časove i praksu u školskoj radionici. U Novom Pazaru ima mnogo pogona za proizvodnju obuće, pa se nadam da će za mene biti posla i da ću i ja jednoga dana imati platu.
Težak život na Goliji
– Do neba smo zahvalni našem dobrotvoru O. V. iz Sidneja koji Stefanu redovno šalje stipendiju. Dobri ljudi kupili su nam kravu, šporet, televizor i sinu mobilni telefon. Sada Stefanu moramo da plaćamo i autobusku kartu i bar jedan obrok u gradu. Još bolje moramo i da ga utoplimo i zbog toga nam je svaka pomoć dobrodošla – priča mališanov otac Vladan.
Istina, on je ranijih zima često, zajedno sa psom Žućom pratio Stefana od kuće do škole i u Šaronjama ga čekao da završi časove.
– Mučan je ovo i pretežak život. Jedina smo porodica u Đonlijama. Pusto selo, nigde žive duše. I da imamo šta da prodamo, ne bismo imali kome. Najbliža prodavnica udaljena je sedam kilometara. Najradije bi negde otišli, ali nemamo gde da odemo. Stariji sin Srđan ima probleme u razvoju, završio je pekarski zanat i ne radi. Presrećan sam ako me neko pozove da sečem drva i slično. Da nije kleke, šipurka i pečurke, siguran sam da bismo gladovali – požalio se Vladan Pendić reporteru „Vesti“.
POZIV DONATORIMA: Ako želite da se uključite u neku od akcija HUMANITARNOG MOSTA, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara HUMANITARNOG MOSTA na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.
Чланак U školu od jutra do mraka се појављује прво на Vesti online.
