Na Lazarevu subotu u sali crkve Svetog vaskresenja Hristovog na Palmer skveru u čikagu održane su prve Blagoveštanske književne svečanosti, u organizaciji Srpske narodne biblioteke iz čikaga, koja je zadužbina Miluna i Nade Nikolić.
Manifestacija je bila povod za sećanje na mnoge naše pesnike emigrante, posebno na Jovana Dučića, koji je živeo u čikagu i preminuo na Blagovesti, 7. aprila 1943. godine. A sudbina je htela da baš toga dana iz štampe izađe njegova poslednja zbirka pesama „Lirika“, čiji se primerak, uz druge raritetne knjige, nalazi u Srpskoj narodnoj biblioteci osnovanoj 1990. godine.
Program je vodila Danijela Domazet. Otac Savo Bosanac održao je duhovni pomen svim piscima čije je delo stvarano u emigraciji, ali je neodvojivi deo srpske književnosti.
čestitke patrijarha i premijera
Pozdravne čestitke organizatorima Blagoveštanskih književnih svečanosti uputili su patrijarh srpski Pavle, premijer Vlade Srbije Vojislav Koštunica, direktori Matice srpske i Srpske književne zadruge i mnogi drugi.
Književnu manifestaciju je nadahnuto otvorio generalni konzul Desko Nikitović, a profesor Nikola Moravčević pozdravio je organizatore i prisutne u ime Krunskog saveta i princa Aleksandra Karađorđevića. Prisutne je pozdravila i Dragica Milošević, direktor Biblioteke, naglašavajući da će organizatori ovu akciju, kao i književni putujući festival „Uzdarja Matici srpskoj i Srpskoj književnoj zadruzi“, proširiti na celu Ameriku, Kanadu, Australiju i zapadnu Evropu i tako pomoći očuvanju srpskog jezika i ovih značajnih institucija kulture.
Tema ovogodišnje blagoveštanske besede, koju je govorio prof. dr Bogdan Rakić, bila je poezija Jovana Dučića i đorđa Nikolića, uticaj Dučićeve i NJegoševe poezije na stvaralaštvo đorđa Nikolića, čije su knjige „Srpska glava“, „Nebeski vrt“, „Dopis“ i „U potrazi za Euridikom“ prvi put predstavljene u čikagu.
Fondacija „Ivanka Milošević“
Porodica Nikolić osnovala je i Fondaciju „Ivanka Milošević“, u spomen na kćerku, unuku i sestričinu, koja je ubijena 1977. godine. U okviru Fondacije, 2001. godine su ustanovili i književnu nagradu „Bogorodica Trojeručica“, koja je do sada dodeljena Matiji Bećkoviću, Stevanu Raičkoviću i episkopu Atanasiju Jevtiću.
– Egzil je za pesnike Dučića i Nikolića čudna bašta, o kojoj Dučić govori i u svojoj poslednjoj zbirci „Lirika“, sa kojom je spušten u grob, a koja je izašla iz štampe na dan Dučićeve smrti, na Blagovesti, 7. aprila 1943. godine. Bilo je u tome neke duboke simbolike, jer je mrtvi pesnik nastavio da živi večno kroz svoje pesme i svoju najbolju zbirku. A ta ista zbirka stigla je dvadesetak godina kasnije u Šumadiju, u ruke dečaka đorđa Nikolića, čija će se poezija primiti tek u egzilu, u toj čudnoj baštani, ovde u čikagu. Ali, Nikolić se čitavog svog života okretao unazad, u predele iz kojih je u Ameriku stigao, uz emocije i nostalgiju za zemljom u kojoj se rodio.
Radio je pod uticajem Dučića i velikog NJegoša, zato je i nastala Nikolićeva najbolja zbirka pesama „Srpska glava“, u kojoj je na najbolji način predstavio dubinu srpskog jezika, oslikao nam mnoštvo istorijskih događaja i aluzija na istoriju, u centar stavljajući glavu i jednu tužnu, ali istinitu varijantu srpske obezglavljenosti. Matija Bećković je za Nikolića rekao da je „otišao iz zemlje kao pesnik koji obećava, a vratio se kao pesnik koji je to obećanje ispunio. Tuđujući nekoliko decenija, pevao je kao da nikuda nije ni odlazio“. Ove reči potvrdio je i Nikolić, stihovima svoje pesme „Fotografija“, u kojoj kaže: „Ako noćas otpočnem pesmu, pisaću o požuteloj slici s koje smo svi otišli, a ostali u Srbiji, uprkos Americi“ – rekao je prof. dr Rakić.
Stihove je zatim veoma nadahnuto kazivao pesnik đorđe Nikolić, koji je pozvao prisutne da učlanjivanjem pomognu Maticu srpsku i Srpsku književnu zadrugu pomognu, a sav prihod od prodaje svojih promovisanih knjiga namenio je ovim institucijama. Na svaki uplaćeni dolar, Milun i Nada Nikolić će uplatiti po svoj dolar i tako dodatno pomoći efikasnost akcije.
