U ratu koji je u Sloveniji trajao nešto više od deset dana stradalo je 44 pripadnika JNA. Samo nekolicina su bili oficiri. Većina – deca, golobradi mladići na redovnom odsluženju vojnog roka. Ali, sem njih, u ovom ratu je 144 vojnika ranjeno, a broj onih nad kojima su grubo kršena sva pravila i običaji rata je ogroman.
Javnosti je malo poznato da u toku tog rata nisu hapšeni samo pripadnici JNA, već i savezne policije.
U 20.25, 27. juna 1991. godine, uhapšeni su Dragoljub Kovačević, Mirko Jokić i Predrag Janković, pripadnici Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove, koje su starešine uputile u Sloveniju radi preuzimanja i kontrole prelaska državne granice.
Ova tri policajca 13 dana su proveli u nekoliko zatvora u Sloveniji: od LJubljane, logora Dol pri Hrasniku i na kraju u Kazneno-popravnom domu „Dob“ pri Mirni.
Hapsili doktore gde stignu
Pripadnici sanitetske službe JNA su zarobljavani na svakom koraku, po pravilu, dok bi evakuisali ranjene i povređene u sanitetske ustanove.
Nakon smeštaja povređenih blizu Vojne bolnice u LJubljani uhapšeno je osam zdravstvenih radnika – pripadnika JNA, a zarobljena su dva vojna sanitetska vozila. Prilikom prevoza ranjenih i hrane iz Vojne bolnice „Moste“ u „Mladiku“ pripadnici Teritorijalne odbrane Slovenije zarobili su sanitetsko i vozilo za prevoz hrane.
Tek po oslobađanju oni su u emisiji „Dnevnik“ TV Beograd 11. jula imali prilike da kažu nešto više o nečovečnom postupanju pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova i Teritorijalne odbrane Slovenije prema njima i drugim uhapšenima u tom periodu.
– Bili smo izloženi teškoj psihičkoj torturi. Saopštavano nam je vreme i mesto gde ćemo biti streljani. Ispred vrata ćelije u kojoj smo bili smešteni stavljen je eksploziv koji bi, u slučaju vazdušnog napada jedinica Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane JNA, bio aktiviran, a mi ubijeni, da bi se ovaj zločin pripisao jedinicama JNA – svedočili su policajci, još pod šokom kroz kakav su pakao prošli.
Ovi policajci su u logoru – napuštenom rudniku Dol pri Hrasniku, držani po više od dva sata na jakom suncu, da bi potom bili naglo uvođeni u hladna okna rudnika, u kojem je u jednoj prostoriji, površine oko devedeset kvadratnih metara, spavalo bez podmetača više od 150 ljudi.
Na konferenciji za štampu sa domaćim i stranim novinarima Nikola Mirković, pripadnik Savezne uprave carina, svedočio je o tretmanu u zatvoru u Kranju.
– Tamo su bila zatočena tri carinika, 13 policajaca Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove i oko 40 vojnika. Bilo je očigledno da su vojnici bili čestiti mladi ljudi koji su se međusobno družili. Tada je stigla naredba da se vojnici podele po nacionalnoj pripadnosti. U jedan ugao su odvojeni Slovenci i Hrvati, u drugi Albanci, u treći Srbi i Crnogorci. To je nešto najstrašnije što sam video u svojoj karijeri i najogavnije što jedna politika može da uradi sa mladim ljudima.
Lisice za zastavnika
Zastavnik Momir Stojanović uhapšen je 28. juna oko šest sati, u vreme izvršavanja zadataka – prevoza hrane. Odveden je u zatvor u Domžalama.
Dvadeset devetog juna, nakon dugotrajnog ispitivanja, slikanja i uzimanja otisaka prstiju, zastavnik Stojanović je vezan. Pojedini čuvari su mu pljuvali u lice. Zajedno sa drugim osobama ukrcan je u kontejner furgon na motornom vozilu radi prevoženja u napušteni rudnik Dol pri Hrasniku.
U toku prevoženja, zbog nedostatka kiseonika i prisustva izduvnih gasova vozila – ugljen-dioksida, izgubio je svest. Tek kada se osvestio skinuli su mu lisice sa ruku koje su bile otečene zbog krvničkog stezanja lisica.
Kapetan prve klase Jože Peček se 1. juna nalazio u svom stanu. Bio je na bolovanju. Oko 14 sati po njega je došao pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova Slovenije, uhapsio ga i odveo u Kazneno-popravni dom „Dob“ pri Mirni. Za vreme boravka u Kazneno-popravnom domu njemu, iako bolesnom, nije pružena ni najminimalnija medicinska pomoć.
Vasilije Samardžić, devetnaestogodišnji vojnik iz Titograda, svedoči da su im u logoru u Radovljicama s vremena ne vreme isključivali vodu i struju. Vojnicima su davali samo po 10 sekundi da se telefonom jave roditeljima. Na vojnike su vršeni različiti psihološki pritisci.
Slovenački policajci su 28. juna uhapsili starijeg vodnika Gorana Ferenčića dok se vraćao s posla kući. Odveden je u zatvor u Novom Mestu.
Pošto nije prihvatio da pristupi jedinicama Teritorijalne odbrane Slovenije, on je 3. jula sa starijim vodnikom Grujićem i još nekoliko starešina u blindiranom vozilu, bez dovoljno vazduha, prebačen u Kazneno-popravni dom „Dob“ pri Mirni.
Pri svom svedočenju, Ferenčić je opisao da je, zbog nedostatka kiseonika u vozilu kojim su prevoženi stariji vodnik Grujić izgubio svest i da je pravo čudo kako je ostao živ.
