Seriju samoubistava, ali i sprečenih pokušaja, koji su se odigrali u Srbiji proteklih dana, psiholozi i psihijatri objašnjavaju time da se najveći broj ljudi na ovako tragičan korak odluči upravo za praznike!
Serija samoubistava počela je pred doček Nove godine, kad je 61-godišnja LJ. M. sebi žiletom presekla vene nasred jedne od najprometnijih ulica na Karaburmi. Zahvaljujući brzoj reakciji lekara Hitne pomoći, nesrećnoj ženi su posekotine sanirane pre nego što je na smrt iskrvarila na pločniku. Uoči samog dočeka, 31. januara, 51-godišnji Mokrinčanin obesio se u šupi svoje porodične kuće. Na isti način ubio se i maloletni dečak, čije su telo, obešeno kanapom o tavanicu porodične kuće u Loznici, pronašli njegovi roditelji, i to prvog dana nove godine. Narednog dana, u Beogradu je s pančevačkog mosta skočila M. N. (51), koja je samo pukom srećom preživela pad s visine od nekoliko desetina metara. Drugog dana Bo
žića, Beograđanka J. G. (76) pokušala je da skoči sa Železničkog mosta, ali su je u tome sprečili prolaznici. Sat i po kasnije, bacila se sa Brankovog mosta, ali su je pripadnici rečne policije izvukli iz reke.
Prema rečima psihijatra Jovana Marića, motivi za samoubistva tokom praznika su najčešće usamljenost, osećaj promašenosti, ali i beda.
– Nezadovoljne i labilne osobe preživljavaju zahvaljujući poslu i strogom radom vremenu. Za vreme praznika, tokom neradnih dana, prisiljeni su da se suoče sa onim što su zapravo postigli. Samoubice koje ne mogu da istrpe slobodno vreme su ili usamljeni ljudi, koji nemaju sa kim da ga podele, ili pak oni nezadovoljni svojim porodicama ili drugim životnim dostignućima – objašnjava doktor Marić i dodaje da je jedan od vodećih uzročnika prazničnih samoubistava i beda.
Kako tvrdi, glavni krivac za depresije i osećaj beskorisnosti kod potencijalnih samoubica su reklame, koje postavljaju nerealno visoke standarde života.
– Zamislite nekoga
ko nema dovoljno novca da preživi mesec, i onda na televiziji vidi reklamu u kojoj mladi, lepi i srećni ljudi u skupim odelima žele gledaocima srećnu novu godinu. Sledeća situacija, koja je za potencijalne samoubice dodatno opterećenje, proistekla je iz nedavnog ukidanja viza. Na svim kanalima, gotovo neprekidno se vrte reklame o jeftinim kartama za putovanja u London, Beč, Rim… Labilna i depresivna osoba koja ih gleda, i pri tom shvata da će ta putovanja za njega ostati samo puste maštarije, prisiljena je da se suoči sa svojom nemaštinom i bedom i osećanjem beznađa kad je novac u pitanju – tvrdi doktor.
Kako kaže dr Marić, predviđa se da će zabrinjavajući crni bilans suicida tokom praznika sa godinama samo rasti i da će 2051. godina samoubistva biti prvi uzrok smrtnosti na planeti.
– Naučnici tvrde da ćemo uskoro najviše umirati od svoje ruke. Na drugom mestu biće ubistva, a na trećem saobraćajne nesreće. čovek će do tada, prema nekim proračunima, pronaći lek za sve najteže bolesti, poput raka ili side, ali će broj samoubistava i psihičkih bolesti nastaviti da raste i postaće glavni uzročnik smrtnosti – objašnjava doktor Marić.
Klinički psiholog Milan Kostić kaže za Kurir da u vreme praznika osobe koje imaju slabu kontrolu nad sobom dolaze u rizičnu situaciju da svoju nesigurnost ispolje na tragičan način.
– Nesigurnost se ispoljava na dva načina, ili vodi ka samoubistvu, ili ka ubistvu. Praznici pružaju mogućnost da osoba više vremena provodi sama sa sobom, da se suočava s problemima. I dok se drugi raduju slavljima, takve osobe razmišljaju svi su srećni, ja sam onaj koji pati, niko me ne primećuje i ja nemam razloga da živim – objašnjava Kostić.
On je dodao da suicidne osobe dugo nose tu spremnost u sebi, depresivne su, tako da je potreban samo mali povod, bezazlen gest okoline ili nezadovoljstvo, koji će biti okidač.
– To što prethodi samoubistvu, što se zbiva u tišini srca, nepoznanica je za osobe iz okoline, pa često i najbliži poznanici budu iznenađeni kad čuju da im se prijatelj ubio. Osobe koje su se odlučile na takav čin, dugo su se nosile sa depresijom zbog slabosti kontrolisanja svojih postupaka. Tada dolazi do konačnog okretanja agresije prema sebi – rekao je dr Kostić.
SVE VIŠE MLADIH SAMOUBICA
U Srbiji se godišnje ubije između 1.300 i 1.400 ljudi. Međutim, broj pokušaja suicida je i do 150 puta veći od broja izvršenih samoubistava, podaci su Centra za prevenciju samoubistva Srce.
Prema statistici tog centra, najčešće se ubijaju muškarci između 50 i 70 godina starosti. Najčešće se ubijaju vešanjem, davljenjem (skok s mosta), gušenjem (gasovi) ili upotrebom vatrenog oružja, a neretko i upotrebom eksploziva.
Žene su te koje češće pokušavaju da se ubiju. Najveći je broj onih koje sebi život oduzmu uzimanjem većih doza tableta, dok je u seoskim sredinama konzumiranje pesticida i različitih vrsta kiselina najzastupljeniji način samoubistva. U poslednje vreme povećan je broj skokova s mosta. Prema statistici centra Srce, u Srbiji je u porastu broj samoubistava među mladima. Godišnje u proseku oko 90 osoba starosti između 15 i 25 godina izvrši samoubistvo.
