U Srbiji ima najviše Jugoslovena od svih bivših republika SFRJ

Prema zvaničnim popisima i procenama o broju stanovnika u protekloj
deceniji, Srbija je dobacivala i do 80.000 Jugoslovena, dok, primera
radi, Hrvatska i Slovenija nisu dobacile ni do 1.000. Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica. Manite me više tih priča o ljudskim pravima. Kakva ljudska prava – rekao je premijer Ivica Dačić. Cilj nam je da Srbija ne bankrotira i da ne dođemo ni blizu situacije u kojoj se nalazi Grčka
– kaže Mlađan Dinkić. Sve veća besparica desetkovala je potrošnju mesa u
Srbiji – jedemo čak četiri puta manje govedine nego Evropljani. U Beloj
kući i Stejt departmentu, a delimično i u Pentagonu, neprekidno je
krizno stanje, u nastojanjima da se s vladama u muslimanskim zemljama
koordiniraju akcije koje bi predupredile širenje protesta i nasilja.

London, revija kolekcija Bora Aksu za proleće/leto 2013. na London Fashion Week

Jugoslavija je srpska stvar

Nisu samo Srbi Jugosloveni, ali ih je kod nas najviše. I ne samo
sada, nego je tako skoro uvek od 1929. godine kada je Kraljevina Srba,
Hrvata i Slovenaca zvanično preimenovana u Kraljevinu Jugoslaviju. Samo
je Bosna i Hercegovina u godinama pred veliki građanski rat i raspad
velike države imala procentualno nešto više Jugoslovena, ali ih je
Srbija brzo pretekla, pišu Novosti. đorđe Balašević ponovo je, na
izmaku ovog leta, uzburkao javnost širom SFR Jugoslavije. Na koncertu u
Podgorici vojvođanski umetnik i panonski mornar poručio je
Crnogorcima da je – jugoslovenski kantautor. To je najoštrije dočekao
slavni srpski vaterpolista Danilo Ikodinović, koji ga je po društvenim
mrežama potapao zbog takve dobrovoljne nacionalne pripadnosti.
Podaci potvrđuju ovu tezu lako: u zlatno doba SFRJ osamdesetih godina, u
celoj velikoj državi od 23 miliona stanovnika, oko milion i 200 hiljada
izjašnjavalo se na popisima kao Jugosloveni. Od njih, nešto manje od
pola miliona bilo je iz Srbije. Prema zvaničnim popisima i procenama o
broju stanovnika u protekloj deceniji, Srbija je dobacivala i do 80.000
Jugoslovena, dok, primera radi, Hrvatska i Slovenija nisu dobacile ni do
1.000.

Harisa, 15.09.2012, poglavar Katoličke
crkve papa Benedikt i patrijarh Gregorios Laham od Antijohije na
bogosluženju u crkvi svetog Pavla 

Manter ubedio Dačića da sruši Koštunicu

Bivši ambasador SAD u Srbiji Kameron Manter osvetio se Vojislavu
Koštunici za paljenje američke ambasade u februaru 2008. godine tako što
je uticao da nekadašnji premijer izgubi izbore i mogućnost da formira
vladu, objavio je Forin polisi, prenoseći delove knjige jednog
američkog novinara, piše Politika. Kako se navodi u delu knjige Druga
Armija Amerike: Američka diplomatska služba i diplomatija 21. veka,
koji prenosi časopis Forin polisi, Manter je imao dokaze da je
Koštunica lično odobrio napad tokom protestnog mitinga u Beogradu zbog
proglašenja nezavisnosti Kosova, pa je uticao da on i njegova stranka
izgube podršku SPS-a, a time i mogućnost da ponovo formiraju vladu.
Manter je odlučio da se pobrine da premijer ode, a najbolja osveta je
bila da obezbedi da izgubi naredne izbore, navodi se u delu knjige
Nikolsa Kraleva, novinara Vašington tajmsa i bivšeg dopisnika Tajmsa
i Fajnenšel tajmsa. Kako se navodi, Manter je zaključio da je ključ
za slabljenje Koštuničinih izbornih šansi bio da mu se oduzme podrška
Socijalističke partije Srbije i njenog lidera Ivice Dačića. Naveli smo
ga da se preokrene i da se pridruži proevropljanima, naveo je Manter.
Nismo mu platili, samo smo ga ubedili. Ono što je on zaista želeo, bio
je međunarodni legitimitet.

Dačić: Izem ti takvu Uniju u koju je gej parada ulaznica

Srbija bi trebalo da vodi veštu politiku kako bi što pre ušla u
Evropsku uniju, a da pri tome ne mora da verifikuje da je Kosovo
nezavisna država. Srbija mora da prođe kroz slalom, ako treba sto puta
da pregovaramo. Treba da znamo šta hoćemo i mi tragamo za rešenjem kako
da prođemo kroz evropske integracija, a da pri tome ne verifikujemo
nezavisnost Kosova – rekao je premijer Ivica Dačić u Vranju, gde je
proslavljen Dan Sektora za vanredne situacije, prenose Novosti.

Govoreći o održavanju gej parade, Dačić je rekao i da to nije pitanje
ljudskih prava, već bezbednosti, i dodao da će njeno održavanje
zavisiti pre svega od učesnika. Izem ti takvu Uniju u koju je gej
parada ulaznica. Manite me više tih priča o ljudskim pravima. Kakva
ljudska prava? – rekao je premijer, piše Blic.

Vranje,15.09.2012, centralna proslava Dana Sektora za vanredne situacije u Skupstini grada Vranja: Ivica Dačić

Cilj nam je da ne postanemo Grčka

Cilj nam je da Srbija ne bankrotira i da ne dođemo ni blizu
situacije u kojoj se nalazi Grčka. To ćemo postići ograničavanjem
troškova države. Fiskalni savet je u pravu, jedino radikalno smanjenje
budžetskog deficita može na srednji rok da obori nivo javnog duga. Zato
sam, pošto sam pročitao njihov izveštaj, promenio mišljenje i na
završnom sastanku obavestio Međunarodni monetarni fond (MMF) da sam
odlučio da minus u kasi umesto na četiri, dogodine smanjimo na 3,5 odsto
bruto domaćeg proizvoda, kaže Mlađan Dinkić, ministar finansija i
privrede, u razgovoru za Politiku.

Blic piše da će bez Međunarodnog monetarnog fonda zaduživanje biti
skuplje i manje dostupno, a već u ovoj godini biće problematično
finansiranje budžetskog deficita.

Nikolić: Kriminalce u zatvor, radnike u fabrike

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić poručio je u Kuršumliji da će
država prvo ulagati u ugrožena područja, jer Srbiji mora da bude bolje,
da se završi posao koji je započet – kriminalce u zatvore, ljude u
fabrike, piše Politika. Nikolić je posle obilaska manastrira Svetog
Nikole, rekao da postoji mnogo ugroženih područja i da se Srbija nalazi u
teškoj situaciji, jer ima gradova u kojima ne radi ni jedna fabrika,
kao zbog i suše koja je pogodila zemlju, ali da ipak veruje da će biti
bolje.

Mali trikovi da se prebrodi kriza

Da se standard građana Srbije opasno strmoglavio odavno se zna, pa će
nova serija poskupljenja dodatno ubiti kupovnu moć. Kako bi preživeli
cenovne udare, Srbi će morati da štede na svakoj sitnici.

Svakodnevna poskupljenja goriva i hrane, kao i najavljene nove cene
grejanja nateraće potrošače da dobro razmisle pre nego što zavuku ruku u
novčanik. Pres nedelje nudi listu malih trikova pomoću kojih možete
ušparati makar nekoliko hiljada dinara. Nutricionista Branka Mitrović
navodi da bi trebalo kupovati isključivo proizvode u velikim ambalažama:
Kupujte sveže namirnice na pijacama, jer je najzdravije. Bitno je i
praviti hranu u većim količinama, pa je podeliti na više dnevnih obroka.
Na primer, kada pržimo meso, treba spremati veću količinu. Jedan od
načina štednje je i taj da od jedne namirnice napravimo više vrsta jela.
Ja imam veliku porodicu, pa mi je praktično da, na primer, od jednog
pileta spremim čorbu, ispržim batake ili napravim još neki obrok za
porodicu

Besparica desetkovala potrošnju mesa

U dugogodišnjoj borbi sa krizom i besparicom, građani Srbije
istrošili su rezerve, a spisak proizvoda i usluga na koje moraju da
zaborave sve je duži. Koliko je veliki jaz između primanja i cena,
pokazuje i pad prometa u trgovinama. Prema statistici na godišnjem
nivou, pazari u trgovinama manji su za desetak odsto, a u odnosu na
2008. siromašniji za trećinu. Toliko je najmanje opala i kupovna moć
stanovništva. Nezvanično, međutim, kupovna moć pre krize bila je bar 50
odsto bolja, pišu Novosti. Sve veća besparica desetkovala je potrošnju
mesa u Srbiji. Jedemo čak četiri puta manje govedine nego Evropljani.
Oni potroše 16,9, a mi prosečno četiri kilograma godišnje po glavi
stanovnika. I kod svinjskog mesa razlika je ogromna – Evropa pojede
45,3, a građani Srbije 17,3 kilograma. Najmanja je razlika kod živinskog
mesa. Prosečna potrošnja u Srbiji je 17,2 kilograma, a na Starom
kontinentu 23 kilograma. I ta razlika će, sudeći po novim cenama pilećeg
mesa, biti sve veća. 

Nemačka prenosi stavove SAD

Direktne, surove, gorko istinite ili ogoljeno ucenjivačke poruke
nemačkih političara, koje su kao sa trake poslednjih desetak dana
stizale u Beograd, za mnoge na političkoj sceni, iako nisu prijatno
zvučale, nisu predstavljale veliko iznenađenje. Zašto takvi stavovi
dolaze baš od Nemaca i ko još stoji iza njih, tumači se različito. Ali
posle ovakve retorike odnosi sa Berlinom, po mišljenju sagovornika
Novosti, biće na novom ispitu. Stavovi koje smo čuli od nemačkih
političara, prema Ognjenu Pribićeviću, nekadašnjem ambasadoru u Berlinu,
zapravo su stavovi Amerike, koje Nemačka podržava i koje, kao lojalna
članica NATO, sprovodi bez ikakvog posebnog interesa.

Dželetović: Aćif efendija ubijao Srbe i stvarao Veliku Albaniju

Mr Pavle Dželetović, književnik i publicista, otkriva za Novosti ko
je zaista bio Aćif Hadžiahmetović Bljuta. Bio je organizator ubijanja
velikog broja Srba. Proterivao je Srbe i stvarao Veliku Albaniju. Aćif
Bljuta i njegovi saradnici zastupali su najekstremnije stavove. Bljuta
je bio organizator paljevina i ubijanja velikog broja Srba u Ibarskom
Kolašinu 1941. godine, koja su Nemci, u svojim dokumentima, nazvali
Krvavi talas. Njegova frakcija zalagala se za beskompromisan obračun
sa Srbima i njihov izgon sa teritorija u kojima su Šiptari bili na
vlasti – kaže Dželetović 

Jermenija otvorila Konzulat u Beogradu

Prvi put u istoriji, Republika Jermenija otvorila je Konzulat u
Beogradu. Počasni konzul Jermenije u Beogradu Predrag Tomić, kaže u
razgovoru za Politiku da je ovo imenovanje za njega velika čast i da će
punim srcem raditi na daljem zbližavanju dva tradicionalno prijateljska,
pravoslavna naroda. Tomić ističe da su čak i naše zastave skoro iste,
jedino što jermenska ima narandžastu umesto bele pruge. Najbliže
diplomatsko predstavništvo Jermenije je u Atini, a šef misije
istovremeno je i nerezidencijalni ambasador u Beogradu. I Beograd ima u
Jerevanu počasnog konzula, Babkena Simonjana, čoveka koji je na
jermenski jezik preveo Gorski vijenac. U Srbiji sada, najviše u
Beogradu, Vrnjačkoj Banji i Novom Sadu, živi oko hiljadu Jermena,
većinom potomaka onih koji su došli posle turskog genocida i Oktobarske
revolucije.

Zbog napada na ambasade – vanredno u Beloj kući

Dok eskalira veliki talas antiamerikanizma, izazvan filmom
uvredljivim za muslimane, snimljenim u Kaliforniji,SAD uvode vanredne
mere obezbeđenja svojih diplomatskih misija, od Tunisa do Australije. U
petak je specijalni tim marinaca za brze intervencije od 50 pripadnika
upućen i u glavni grad Jemena, a ista jedinica je od prošle srede i u
Tripoliju. Naglašava se međutim da specijalci nisu poslati u Kairo i
druge arapske prestonice, gde su takođe velike demonstracije protiv SAD,
piše Politikin dopisnik iz Vašingtona. U Beloj kući i Stejt
departmentu, a delimično i u Pentagonu, neprekidno je krizno stanje, u
nastojanjima da se s vladama u muslimanskim zemljama koordiniraju akcije
koje bi predupredile širenje protesta i nasilja. I predsednik Barak
Obama i šefica diplomatije Hilari Klinton u noći između petka i subote
su telefonirali svojim kolegama.

Jabuka modiljani u čelarevu

Jabuku modi“ stvorila je italijanska kompanija CIV, a njena
proizvodnja i prodaja su strogo kontrolisane. Stvarana je dve decenije
prirodnim ukrštanjem komercijalnih sorti gala i liberti, specifičnog je
ukusa, koji je na granici slatkog i kiselog, sočna je i hrskava. Iako
bi, po načinu proizvodnje, trebalo da važi za zelenu jabuku, ona je
intenzivno crvene boje, zbog čega je i dobila ime po slikaru Modiljaniju
prepoznatljivom baš po jarkocrvenom koloritu, piše Pres. Naučnici su
uspeli da ova vrsta Evine voćke ne bude samo specifičnog ukusa već i
otporna na najvažnije uzročnike bolesti, kao što su čađava krastavost,
pepelnica i biljne vaši. Samim tim, hemijski se tretira daleko ređe nego
obične“ jabuke, pa je i ekološki prihvatljiva. Zahvaljujući otpornoj
koži zadržava sve svoje osobine, intervenciju čoveka u toku proizvodnje
svodi na minimum i zato nosi znak voća koje raste u harmoniji sa
prirodom. Zbog posebnih, kontrolisanih uslova proizvodnje“, uzgaja se
na samo pet mesta u svetu, od kojih je čelarevo jedino u ovom delu
Evrope. Modi“ se u voćnjaku Delta agrara“, gaji na oko 40 hektara
površine i u ovogodišnjoj prvoj komercijalnoj berbi očekuje se rod od
oko 9.000 tona.

Separatizam bogatih regiona pojačava kriza

Ponovo aktiviranim pitanjima Katalonaca šta da rade sa španskim
pasošem ili Škota, šta imaju zajedničko sa Englezima, aktuelizuje se
tema kulturnog identiteta. No, reč je i o kritičnom trenutku u kome
mahom bogatiji regioni počinju da se bune što su prisiljeni da dele
bogatstvo sa siromašnijim, pišu Novosti. Sve glasnije se postavlja
pitanje ne samo ko je kriv za krizu, već ko šta kome duguje i ko kome
treba da plati. Razdor između onih koji treba da plaćaju i onih što
treba da se odreknu dela suvereniteta da bi pomoć dobili, toliko se
produbljuje, da se, dok se pojačavaju apeli za jedinstvom, u samoj
osnovi dešavaju sasvim suprotni procesi, koji zapravo jačaju želju za
separatizomom. Evropski separatistički pokreti, iako ih nije malo,
uglavnom retko skreću pažnju na sebe, jer se za ciljeve uglavnom bore
mirnim putem. Koliko su strasti ponovo uzavrele pokazao je, međutim,
ovog meseca slučaj kanadske provincije Kvebek, jedine u kojoj je
francuski, a ne engleski, službeni jezik, i gde je jedna osoba ubijena, a
jedna ranjena tokom pobedničkog govora Polin Moroa, liderka
separatističke partije Kvebeka, koja je okončala devetogodišnju
vladavinu liberala u toj oblasti.

Obamu ruši dokumentarac

Obama ima tajnu misiju da uništi ekonomiju SAD, širi islamizam i
namerno smanji uticaj Amerike u svetu, čime će ispuniti antikolonijalne
snove svojih predaka. Ovo je kratak sinopsis niskobudžetnog dokumentarca
– mnogi bi rekli jeftinog predizbornog pamfleta – koji je za samo
nedelju dana prikazivanja u bioskopima u SAD oborio rekorde gledanosti.
Rediteljski prvenac do sada anonimnog Dineša D’ Souze bi, tvrde američki
analitičari, mogao da bude jezičak na vagi koji će prevagnuti na
Romnijevu stranu i prvog crnog predsednika Amerike poslati u političku
penziju, pišu Novosti. Poslednjih godina, po istoj matrici po kojoj je
snimljen film o Obami, napravljeno je na stotine dokumentarnih filmova
koji gledaocima do tančina otkrivaju zavere i dokazuju metode kojima
Amerika, pod kišobranom demokratije, ljudskih prava i sloboda i potpunim
„držanjem“ medija – kontroliše svet. 

Poznati uređivali Blic

Danas Blic slavi 16. rođendan, a na rođendanskom kolegijumu poznati
gosti su uređivali rubrike. Tako su se u ulozi urednika našli Dušan
Kovačević (Kultura), ambasador Japana Tošio Cunozaki (Svet), đule Van
Gog (Zabava), Rodoljub Šabić (Politika), Srđan Ognjanović (Društvo),
Vladimir čupić (Ekonomija) i Bruno Vekarić (Hronika). Atmosferu na
kolegijumu zagrejala su međusobna dogovaranja i pogledi na aktuelne
teme. Blic je prvi put štampan 16. septembra 1996. godine.

Ajfon pet samo preko preprodavaca

Nova verzija ajfona pod rednim broj 5, prestižnog telefona kompanije
Epl“ i tihe patnje ljubitelja svega što ta američka firma napravi,
uskoro stiže u prodavnice širom sveta, ali ne i u Srbiju, piše Pres.
Tako će Srbi i ubuduće morati da nabavljaju ovaj telefon preko veze“,
odnosno od rođaka iz inostranstva ili preko poznanika u dijaspori. Treća
varijanta je od preprodavaca, kojih ima u Srbiji, ali je cena telefona u
toj varijanti veća za oko 100 evra.

Košarkaška reprezentacija ima potencijal

četiri godine nakon što je pošla u neslavno završeni projekat
medalja u Londonu, košarkaška reprezentacija Srbije trčala je za vozom
koji je išao ka Sloveniji na Evropsko prvenstvo 2013. a uz Amerikance
su na olimpijskom pobedničkom postolju stajale selekcije Španije i
Rusije, baš one koje su naši igrači u međuvremenu skidali sa svetskog i
evropskog trona, u direktnim duelima, piše Politika u tekstu o krizi
srpske košarke. Košarkaška reprezentacija Srbije i sa nizom zlatnih
dečaka iz generacija igrača rođenih od 1987. do 1991. godine dospela na
niske grane, ali da i dalje imamo vrhunski potencijal za budućnost –
navodi list. 

Milica Mandić: Obožavam testenine

Vlasnica zlatne medalje Milica Mandić u Londonu otvoreno govori za
Novosti o životu, treninzima, ishrani. Mnogo vodim računa o hrani, imam
čak i propisanu ishranu i toga se obavezno pridržavam u trenažnom
procesu. Znači, za doručak što više ugljenih hidrata, a za ručak i
večeru – proteina. Pored toga jedem dosta voća. Ako su lepo spremljene,
sa ukusnim dodacima, testenine nikad ne odbijam. – kaže Milica.