Bojana Novaković, mlada australijska glumica srpskog porekla, dobitnica prestižne godišnje nagrade Australijskog instituta za film za 2004. godinu, boravila je na Festivalu australijskog filma koji je upravo završen u Beogradu. Došla je, priznaje, na nagovor našeg reditelja Gorana Markovića, koji je predložio da dođe u domovinu, makar i nakratko.
– Kad je bio u Sidneju, kao gost Srpskog filmskog festivala, poznati reditelj insistirao je da obavezno dođem u Srbiju, bar na nekoliko nedelja. Da vidim kako stvari teku u filmskom svetu, obiđem malo pozorišta, pa možda i uspostavimo neku saradnju – priča Bojana.
Ona je na početku u Australiji, u koju je sa roditeljima došla sa samo sedam godina, znala na engleskom samo da kaže „Zovem se Bojana“ i „Kako se vi zovete?“. Ipak, to je nije omelo da se odmah upiše u drugi razred, pa je školu završila dosta rano.
Neću da menjam ime
Australijancima je teško da izgovore Bojana, pa je uglavnom zovu Bodžana, dok ih ljubazno ne upozori. A inače je zovu Boj.
– Što se promena imena tiče, to ne dolazi u obzir, ja sam Bojana Novaković i tako će da ostane. Nemam nikakvu dilemu u vezi sa tim. Predlagali su mi da se zovem Boj Novak, kao Kim Novak. Ne dolazi u obzir – kategorična je Bojana.
Za engleski tvrdi da nije težak jezik, lako se uči. Diplomirala je na Nacionalnom institutu dramskih umetnosti, bavi se i teatrom i filmom i televizijom i priznaje da od toga može lepo da se živi, jer male honorare u teatru nadoknadi novcem sa filma ili TV-a.
Odigrala je mnoge role, a prestižno priznanje Australijskog instituta za najbolju žensku ulogu pripalo joj je za ostvarenje u mini-seriji „Marking tajm“ kuće ABC. Pre toga tumačila je i zapažene uloge u dobro ocenjenom filmu „Tanderstrak“, zatim u TV seriji „Kuks“, kao i u pozorištu…
Uprkos svim tim ulogama, Bojana, sa 23 godine, razmišlja da se iz Sidneja vrati u Srbiju i da u domovini okuša glumačku sreću, jer ni ona nije pošteđena poznatog maćehinskog odnosa sistema prema glumcima.
– U vreme kad sam dobila nagradu za najbolju žensku ulogu u Australiji, bila sam prinuđena da zbog besparice radim u kafiću, pošto posla nije bilo, svi su se žalili. Ipak, nije uvek tako, ali sam svesna da i glumci u Srbiji nisu odgovarajuće plaćeni, ali su bar mnogo više cenjeni i uvažavani. U Australiji malo ko od običnog sveta prepoznaje i popularne glumce. Oni su zaista neverovatno talentovani, ali su mnogo bolje prihvaćeni u Americi nego u domovini, zato i beže tamo – tvrdi Bojana i navodi primer DŽefrija Raša, za koga su svi čuli tek kad je dobio „Oskara“, mada je pre toga ostvario zavidnu teatarsku karijeru i izvanredne uloge
.
