U susret dvogodišnjici Duge
Iako smo sa radom, to jest pripremama komedije „Bankarka ili laž naša nasušna“ počeli 17 marta 2005 godine pozorište smo ozvaničili tek drugog jula iste godine. Bilo je to i pored entuzijazma koji nas je grejao hrabar, a mnogi su verovali i nepromišljen potez. Poznavaoci prilika u Švajcarskoj su verovali da će se sve završiti na tom jednom, prvom komadu i da ćemo se razočarani povući.
Nakon premijere komedije „Bankarka ili laž nasušna“, shvatio sam čega su se bojali oni koji su me upozoravali da je stvaranje pozorišta uzaludan posao koji će mi doneti samo glavobolje. Dan nakon premijere su na jednom interent sajtu osvanule tako ružne reči na moj račun kao i na račun pozorišta da nisam mogao da verujem da ću želeći najbolje postići najgore. Smatrao sam da jedan narod čijih pripadnika ima više od sto hiljada u ovoj maloj zemlji zaslužuje pozorište na svom maternjem jeziku i još uvek tako mislim, ali se nisam nadao da će onaj koji se usudi da se prihvati tog poduhvata biti tako napadnut. Nakon par dana i oko osamdeset strana formata A4 sa najružnijim uvredama, koje sam odštampao sa interenta shvatio sam da su svi napadi na pozorište i mene delo nekolicine ljudi koji verovatno leče svoje komplekse na taj način.
Krenuli smo dalje sa dogovorom da niko iz pozorišta ne uzvraća na gluposti koje se pišu o nama. Gostovali smo sa komedijom po Švajcarskoj i primetio sam da medju našim gledaocima ima vrlo malo onih koji su naša intelekutalna elita u ovoj zemlji, onih koji bi trebalo da imaju naviku da idu u pozorište. Ovde živi veliki broj naših lekara, stomatologa, inžinjera kao i par umetnika. Do sad ih se tako malo odazvalo pozivu da dodju na predstave da bi ih mogao nabrojati po imenima…
Obratio sam se predsedniku Udruženja srpskih lekara i stomatologa, znajući da oni redovno dovode pozorišne trupe iz Beograda, a u nadi da bismo mogli našu predstavu odigrati za njih. Na žalost predsednik mi se požalio da su oni društvo koja se gasi i da nemaju novca za tako nešto. Možda je rekao istinu, nemam pravo da sumnjam, ali sam doživio razočaranje. Shvatili smo tada da je naš posao u stvari misija i da mi moramo naše gledaoce, ljude iz naroda kojima je dolazak na naše predstave vrlo često bio ujedno i prvi odlazak u pozorište, naviknuti da idu u pozorište, kad već oni koji imaju tu naviku ne dolaze.
Ispostavilo se da smo bili u pravu i danas, dve godine kasnije, imamo stalnu publiku, ljude koji redovno dolaze na naše predstave kao i one koji nam pomažu u radu. Iako je iza nas puno teških dana i jedna tranovita staza, a verovatno ni u budućnosti nećemo gaziti po ćilimu od cveća, ipak opstali smo i nadamo se postavili temelje za nešto što će postojati i onada kad naši gastarbajteri budu samo uspomena. Kažem ovo zbog toga što će duga i treća generacija najverovanije ostati ovde da živi i što će većina postati švajcarski državljani.
Možemo s’ ponosom da kažemo da Srbi imaju svoje pozorište u Švajcarskoj ujedno i jedino srpsko pozorište u zapadnoj Evropi.
Prvog jula ove godine ćemo premijerno izvesti naš osmi pozorišni komad, dramu „Odlaganje života“. Kao i do sada premijera će biti u hotelu Vinkelried u Vetingenu, Landstrase 36.
ODLAGANJE ŽIVOTA
Prostitutka u godinama Slavica, vlasnica javne kuće Studio Evropa, u podzemlju poznatija kao madam Glorija, pokušava da izbriše sve tragove svog zanimanja jer njen osamnaestogodišnji sin Aleksandar – Saša dolazi iz Srbije da živi kod nje u Švajcarskoj. Sve bi bilo u redu da se Saša ne zaljubi u prostitutku Karmen za koju vjeruje da je Amerikanka, koja nekim čudom govori srpski jezik, a koja je Slavičina štićenica, kao i stićenica makroa Branka zvanog Soko. Saša je tradiconalno odgojen mladić, odrastao kod djeda i bake, i ne uklapa se lako u život na zapadu. Karmen je izgubila vezu sa realnošću, htela bi da se uda za Sašu iako je sve samo ne poželjna nevesta za Slavičinog sina. Branko Soko u mladiću vidi odličnog budućeg makroa i sve čini da od njega to i stvori…
Igraju: Stefan đukic, Gordana Ranđelovic, Milica Lazić, Zorica Radisavljević, Marija Nikolić i Aleksandar Janković.
Tekst i rezija: Miodrag Lukić
Ton i rasveta: Laza Paču
Ova drama, kao i prethodne; Bankarka ili laž naša nasušna, Pečat jezika, Vidovnjak đoka i paraziti, I da sam pametan poludeo bih, Božić Bata ponovo medju Srbima, Djevojka nadmudrila cara i Gastarbajter, je delo našeg autora Miodraga Lukića, romanopsica, autora romana; Ludi Vjetar-Serbian Gigolo, Studio Evropa, Ranjeni Vuk, Sudbine, Hijene itd. Nakon premijere drame „Odlganje života“ počinjemo sa uvežbavanjem komedije „Edukovana Žena“ i monodrame o životu naše naučnice Mileve Marić i prve supruge Albarta Ajnštajna „Stepenica ka nebu“ koju već uči glumica Gordana Ranđelović.
