Od prvog januara 2008. godine državljani Srbije imaće pravo na vizne olakšice kada putuju u Evropu. To pre svega znači da će prilikom konkurisanja za šengensku vizu podnositi dva ili tri osnovna dokumenta, umesto dosadašnjih deset i više. Na odobrenje će čekati manje – deset dana od prijema zahteva, mada ovaj rok može da se produži do 30 u slučaju detaljnijeg ispitivanja, ali i u hitnim slučajevima skrati na tri i manje dana.
Za neke građane Srbije vize će biti besplatne.
Cena
Cena za obradu zahteva za vizu je 35 evra i važi za sve državljane Srbije i sve tipove šengenskih viza – tranzitne i vize za kratak boravak. Novac se uplaćuje pri podnošenju zahteva i ne vraća se u slučaju odbijanja vize. U načelu, odluka o odbijanju nema posledica na neko buduće zahtevanje vize. Međutim, razlozi odbijanja mogu da budu zasnovani na okolnostima koje se neće brzo promeniti, kao što su socijalna, profesionalna, ekonomska, porodična ili lična situacija podnosioca zahteva. Tako je moguće da i sledeći šengenski konzulat koji primi zahtev od iste osobe, dođe do istog zaključka i odbije vizu.
Vizne olakšice važe za 17 kategorija građana, a na njih imaju pravo članovi zvaničnih delegacija Srbije, poslovni ljudi, vozači koji se bave prevoznim uslugama međunarodnog teretnog i putničkog transporta, članovi posade vozova, hladnjača i lokomotiva, zatim novinari, naučnici, umetnici i kulturni radnici, đaci i studenti, sportisti i najbliži rođaci onih koji žive u zemljama EU. Na spisku su i osobe koje idu u posetu vojnim i civilnim grobljima, oni koji putuju da bi prisustvovali pogrebnim ceremonija, idu u inostranstvo da se leče, kao i predstavnici nevladinog sektora i turisti.
Oprez na granici
Dobijanje vize, ne znači i siguran ulazak u zemlju šengenske zone. Ako pogranična policija odluči da osoba koja poseduje vizu ne ispunjava uslove za ulazak, biće vraćena iako ima vizu u pasošu. Zato se savetuje da se pored vize na put ponesu i dokumenta koja dokazuju ispunjenje uslova za ulazak, tako da se, ako je potrebno, mogu pokazati na uvid tokom provera na granici EU.
Braća i sestre van spiska
Evropska komisija je odbila da na spisak za vizne olakšice stavi i braću i sestre osoba koje legalno žive u Evropi. Pa, ukoliko živite u Berlinu, kod vas će lakše doputovati supruga, dete (uključujući i usvojeno), majka, otac, baba, deda i unuče, a ne i brat i sestra, koji će umesto skraćene procedure prolazati uobičajenu. Inače, bliski rođaci sa pravom na olakšice u konzulat treba da donesu samo pisani zahtev lica domaćina, kao i dokaz srodstva i adresu prebivališta. Poslovni ljudi u konzulat će donositi pisani zahtev kompanije domaćina ili organizacije priznate od strane Privredne komore Srbije.
Zona
Šengenska viza važi za Nemačku, Austriju, Belgiju, Dansku, Španiju, Finsku, Francusku, Grčki, Italiju, Luksemburg, Holandiju, Portugal, Švedsku, Island, Norvešku, Estoniju, Litvaniju, Letoniju, češku, Mađarsku, Sloveniju, Slovačku, Poljsku i Maltu. Viza koju izda jedna od ovih zemalja načelno važi i za ostale države. Šengenske vize se ne izdaju za Veliku Britaniju, Irsku, Dansku, Island i Norvešku.
Osobe koje putuju da bi prisustvovale pogrebnim ceremonijama trebalo bi da donesu zvanični dokument kojim se potvrđuje činjenica smrti, kao i potvrdu porodičnog ili drugog odnosa između podnosioca zahteva i lica koje se sahranjuje. Oni koji odlaze u Evropu da bi se lečili i oni koji ih prate, prilikom konkurisanja za vizu donosiće dokument medicinske institucije kojim se potvrđuje nužnost medicinske nege u toj instituciji, nužnost pratnje i dokaz dovoljnih finansijskih sredstava kojima će se platiti medicinsko lečenje.
Besplatne vize
Određene kategorije imaju pravo na besplatne vize, ali među njima nema rođaka, osim ukoliko putuju po humanitarnom osnovu – prisustvuju sahrani ili posete ozbiljno bolesnog bliskog rođaka. S druge strane, pravo na besplatne vize imaju i zvaničnici vlade, članovi nacionalnih i regionalnih vlada i parlamenata, Ustavnog i Vrhovnog kasacionog suda, zatim đaci i studenti, učesnici međunarodnih sportskih događaja, osobe sa disabilitetom, članovi nevladinih organizacija, novinari, penzioneri i deca mlađa od šest godina.
Diplomatske misije i konzulati imaju diskreciono pravo da u pojedinim slučajevima oslobode plaćanja ili smanje cenu vize. Svi će i dalje morati da zahteve podnose lično, a podnosilac zahteva može da bude pozvan u ambasadu na dodatni razgovor. Takođe, ambasade imaju pravo da pored propisanih dokumenata zatraže i dodatna.
