Obraćajući se prisutnima u sali Tekelijanuma, na svečanosti održanoj 14. oktobra, vladika budimski Lukijan podsetio je na vreme od pre gotovo dva veka, kada su u Pešti, pregaoci iz našeg naroda osnovali Maticu srpsku kao „majku našeg kulturnog postojanja“, okupivši plodove rada ličnosti čjim se delom danas dičimo. Po rečima episkoma budimskog, iz te majke kulture, Matice srpske, rodila se Galerija Matice srpske, čiji plodovi rada služe danas svima nama na ponos, a Legat Save Tekelije, sa zbirkom porodičnih portreta, jezgro je umetničkog fonda Galerije Matice srpske.
Datum sa kojim počinje istorija Galerije je 14. oktobar 1847. godine, kada je na sednici Upravnog odbora Matice srpske Teodor Pavlović, njen prvi sekretar, predložio da se pri Matici osnuje Srpska narodna zbirka odnosno Muzeum u kome bi se sakupljali predmeti značajni za istoriju srpskog naroda. Taj predlog bio je podstaknut poklonom od 11 porodičnih portreta koje je sava Tekelija testamentom ostavio Matici srpskoj, ali i svešću dalekovidog i učenog Pavlovića da se identitet nacije gradi prikupljanjem, proučavanjem, tumačenjem baštine, ali i podstianjem savremenog umetničkog stvaralaštva.
„Tog trenutka, na ovom mestu postavljen je osnov za one ideje koje su na različite načine tumačene i razvijane u narednih 170 godine“, rekla je između ostalog Tijana Pavkovljević Bugarski, upravnica Galerije Matice srpske.
Ona se zahvalila vladiki Lukijanu na pomoći u realizaciji mnogih zajedničkih projekata, posebno ističući petogodišnji projekat konzervacije i restauracije ikonostasa koji je za srpski crkvu u Budimu izradio Arsenije Teodorović. Ova svetinja, koja je stradala u bombardovanju u Budimpešti 1945. godine, srušena je 1948, a ikonostas je tada rasparčan i ikone razdvojene i pohranjene na različitim mestima. Nakon ovog obimnog projekta, ikonostas će se po prvi put predstaviti kao celina, najpre u Galeriji Matice srpske 18. oktobra, a zatim 2018. godine, na gostujućoj izložbi u Istorijskom muzeju Budimpešte. Potom će ikonostas stići na svoje krajnje odredište – u Muzej Eparhije budimske u Sentandreji.
Čestitajiću jubilej Galeriji Matice srpske, predstavnik srpske zajednice u Mađarskom parlamentu Ljubomir Aleksov se zahvalio toj ustanovi na dugogodišnjoj plemenitoj misiji čuvara umetničke baštine, a time i našeg nacionalnog identiteta.
„Po značaju i celovitosti, izdvajaju se zbirke srpskog slikarstva, grafika i crteža 18. i 19. veka. One u punoj meri odražavaju sve vidove složenih procesa evropeizacije srpske umetnosti, u periodu od Velike seobe 1690. do stvaranja Kraljevine SHS, 1918. godine. Ova zbirka je za nas, Srbe u Mađarskoj, posebno značajna i interesantna, jer obuhvata period pravog procvata srpske kulture i umetnosti na ovim prostorima. Reč je kako o delima koja pripadaju crkvenoj umetnosti, tako i o onima koja su nastala izvan crkvenih okvira. Kao što znamo, Galerija Martice srpske je uz pomoć drugih državnih ustanova, u više navrata organizovala restauraciju i konzervaciju tih dela, na čemu smo joj posebno zahvalni. Bez takvog njenog angažovanja na zaštiti umetničkih vrednosti, vek trajanja tih dragocenosti bi svakako bio znatno kraći, a buduće generacije duhovno siromašnije. Osim toga, Galerija Matice srpske je jedna od onih ustanova koje nisu zaboravile odakle potiču, što se ogleda i u čestoj saradnji njenih stručnjaka sa nama, Srbima u Mađarskoj, na očuvanju naše kulturne baštine. To, u skladu sa mogućnostima, čini i Zavod za zaštitu spomenika kulture AP Vojvodine, kome smo takođe zahvalni. Nadamo se da ćemo u dogledno vreme, ovakvim i još većim zajedničkim naporima, uspeti da postignemo da ove naše dragocenosti, na tlu Mađarske, budu uvrštene u zaštićenu svetsku kulturnu baštinu“, rekao je, pored ostalog, Ljubomir Aleksov.
Pomoćnica ministra kulture Srbije Asja Drača Muntean izrazila je nadu da će ovo ministarstvo u narednoj godini, zajednički s pokrajinskom vladom, podržati sledeći projekat ovog već uhodanog tima, a to je uređenje i formiranje stalne postavke u novoj zgradi Muzeja srpske pravoslavne crkve u Sentandreji i na taj način ponovo potvrditi temelje i vrednosti saradnje srpske i mađarske države: međusobno poštovanje i uvažavanje, a sve u cilju negovanja evropskih kulturnih vrednosti i prezentovanje nacionalne kulture u širem evropskom kontekstu.
Velike ideje, veliki ljudi i velika dela. U ovih nekoliko reči moglo bi da se sažme vreme u koje se vraćamo obeležavajući 170 godina trajanja Galerije Matice srpske – vreme bez kojeg ni mi ne bismo bili ono što jesmo i vreme koje će biti putokaz i generacijama koje dolaze – rekao je predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović. Prema njegovim rečima, velika ideja tog doba bilo je nacionalno sabiranje i predstavljanje Evropi kulture srpskog naroda.
Galerija Matice srpske za naš narod je, po rečima Mirovića, potvrda snage njegovog duha, uzvišenosti njegove kulture i kontinuiteta njegovog trajanja zajedno sa Maticom srpskom. To je, naravno, kako je ukazao predsdnik pokrajinske vlade, i Srpska pravoslavna eparhija budimska u čijim majčinskim nedrima su i nastale najznačajnije nacionalne ustanove jednog istorijskog perioda.
Mirović je izrazio i posebno zadovoljstvo što se 170 godina trajanja Galerije Matice srpske obeležava u Tekelijanumu, u atmosferi izuzetno dobrih odnosa Mađarske i Republike Srbije.
Galerija je predstavila i film koji prati petogodišnji zajednički projekat sa Muzejem eparhije budimske i Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture, na konzervaciji i restauraciji ikonostasa Arsenija Teodorovića, za nekadašnju srpsku crkvu u Budimu.
Ovom prilikom uručeno je i 14 plaketa Galerije Matice srpske. Među dobitnicima su i Eparhija budimska na čelu sa vladikom Lukijanom, Muzej Srpske pravoslavne Eparhije budimske u Sentandreji, portparol srpske zajednice u Parlamentu Mađarske Ljubomir Aleksov, Samouprava Srba u Mađarskoj, Srpsko zabavište, osnovna škola, gimnazija i kolegijum Nikola Tesla i Srpski institut. Priznanja su, u ime ovih institucija preuzeli njihovi rukovodioci. Posebna zahvalnost za organizaciju samog događaja, prema rečima upravnice Galerije matice srpske, pripada arhijerejskom namesniku Vojislavu Galiću i protonamesniku Zoranu Ostojiću, koji su takođe nagrađeni plaketama.
S druge strane, Galeriji Matice srpske je uručena Nagrada Despotica mati Angelina, koja dodeljuju Eperhija sremska i RTV za doprinos dostojanstvu života. Deo proslave jubileja čini i izložba digitalnih printova na platnu Srpska umetnost u deset slika sa remek delima nastalim od 18. do 20. veka, koja će biti poklonjena Tekelijanumu.
Istoga dana, predsednik pokrajinske vlade Igor Mirović je sa episkopom budimskim i administratorom temišvarskim Lukijanom, potpisao sporazum o saradnji na obnovi i adaptaciji biblioteke u zgradi Tekelijanuma u Budimpešti. Ovaj protokol, po rečima vladike Lukijana, svedoči o nastavku domaćinske brige na pomoći Tekelijanumu, koji bi trebalo da bude namenjen pre svega srpskim učenicima i studentima. Taj adaptirani deo imaće i čitaonicu i najsavremeniju elektronsku opremu. Predsednik Mirović je podsetio da je do sada za zaštitu srpske kulturne baštine u Mađarskoj izdvojeno više od 100 miliona dinara, najavljujući da će se ulaganja nastaviti.
