„U tišini se odvijao proces iseljavanja. To je vreme onih tabli – Kuća na prodaju“: Dvadeset godina od pogroma Srba na KiM

„u-tisini-se-odvijao-proces-iseljavanja.-to-je-vreme-onih-tabli-–-kuca-na-prodaju“:-dvadeset-godina-od-pogroma-srba-na-kim
„U tišini se odvijao proces iseljavanja. To je vreme onih tabli – Kuća na prodaju“: Dvadeset godina od pogroma Srba na KiM

Ta 2004. godina je, kada je u pitanju povratak izbeglica ili kako nas zvanično nazivaju – raseljenih, bila prekretnica. Bilo je signala da ljudi hoće da se vrate. Smanjio se broj etničkih napada. Sever Kosova je bio stabilizovan i bilo je uslova za povratak raseljenih. Inače, svetska iskustva govore da se izbeglice vraćaju prvih šest godina posle rata, ispričao je za Nedeljnik Miki Mihajlović, dugogodišnji novinar sa Kosova

***

A kako su svi ti pritisci na Srbe zapravo funkcionisali? Znate li kako je „u praksi“, na primer, izgledao otkup srpskih kuća (o čemu se često priča) iznad tržišne cene? Ko je to organizovao? Da li je, recimo – ako su neki Srbi odlazili iz bezbednosnih razloga – atmosfera straha podgrevana baš zbog tog iseljavanja?

Komunističkim vlastima je sedamdesetih i osamdesetih godina bio jedino važan „mir u kući“. Ispod krupnih, „revolucionarnih“ floskula – kontrarevolucija, separatizam, iredenta… sakrili su suštinu. Bilo im je važno da se Srbi ne isele u jednoj koloni, masovno. Ali mogu da „iscure“ i da se to opravda ekonomskim razlozima. Samo da se ne iskompromituje politika Saveza komunista. U tišini se odvijao proces iseljavanja. To je vreme onih tabli „Kuća na prodaju“. Najpre je u srpskom selu kupovana kuća najboljeg domaćina, nuđeno mu je mnogo više nego što vredi. Potom se po dobrim cenama kupi još nekoliko kuća. Proces iseljavanja se pokrene od najbogatijih… Ostale kuće odu u bescenje. Ako novac nije bio dovoljan motiv, onda krenu pritisci… izgori seno… uništen voćnjak, spaljena letina, „polome mu bagrenje“… Prete deci na putu do škole… Onda se zatvori škola na srpskom jer nema dovoljno đaka, pa moraju da pešače u susedno selo…

Po tom modelu su ispražnjena mnoga sela. Za petnaestak godina je, recimo, Dubnica kod Podujeva, sa 100 srpskih kuća, potpuno izmenila etnički sastav… To je bio metod iseljavanja. Negde isplaniran, negde spontan, ali sa pogubnim efektima. Najgore od svega je što su u centralnoj Srbiji ti ljudi optuživani da su „prodali Kosovo za velike pare“ i da su sami krivi za svoju propast. To su lavirinti srpskih apsurda.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 14. MARTA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

UZ SVAKI PRIMERAK NOVOG BROJA NEDELJNIKA DOBIJATE MAGAZIN „ISTORIJA“ NA POKLON

Post Views: 23

Originalni tekst