Прелиминарна анализа каменог саркофага пронађеног у Виминацијуму, коју су урадили антрополози, показала је да се ради о сахрани мушкарца у зрелом добу и женске особе у раним двадесетим годинама, изјавио је данас директор Археолошког института Миомир Кораћ и додао да су пронађени прилози у њему надмашили сва очекивања археолога.
Отварање саркофага у Виминацјуму; фото: РТС принтскрин
Отварање саркофага у Виминацјуму; фото: РТС принтскрин
Кораћ је за Танјуг рекао да ће даља изучавања дати прецизније податке о овим индивидуама, а материјал ће бити подвргнут и ДНК и различитим физичкохемијским анализама у циљу што бољег разумевања ове археолошке целине.
Иначе, нова сезона ископавања Виминацијума је, подсећа Кораћ, већ у првим месецима дала изванредне резултате.
„Након открића маузолеја истакнутог становника овог античког града, на истој локацији, у приградској зони, уз саобраћајницу која је водила на исток ка утврђењу Ледерата, код данашњег Рама, откривен је камени саркофаг, специфичан по томе што није опљачкан у прошлим временима”, подсетио је.
Ово је, каже, тек друго откриће нетакнутог саркофага у вишедеценијским истраживањима престонице провинције Горње Мезије.
Израђен је, описује, од кречњака, споља неукрашен и без натписа, са поклопцем у виду двосливног крова са акротеријама у угловима.
Двојна гробница
„Након подизања поклопца уз помоћ механизације, откривено је да се ради о двојној сахрани, а прилози у гробу су надмашили сва ишчекивања археолога”, испричао је Кораћ.
Уз покојнике су, додао је, откривене три посуде од стакла, две типа балсамариум¸а једна типа унгуентариум, као и четири новца од бронзе, од којих је један кован у виминацијумској ковници средином 3. века наше ере.
Док је мушкарац био сахрањен без личних предмета, предмети откривени уз жену спадају у ред најраскошнијих репертоара гробних инвентара откривених на некрополама Виминацијума, каже Кораћ.
По свему судећи, напомиње, била је обучена у одећу проткану златним нитима на коју су биле нашивене перле од злата, бисера и стакла, уз украсе у виду златних алкица са уметнутим драгим камењем.
Од делова костима ту су још уникантна појасна гарнитура од сребра, као и фибула (пандан данашње зихернадле) од истог материјала, прецизира директор Арехолошког института.
Фризуру покојнице су, каже, придржавале четири укоснице са лоптстим главама, две од кости и две од гагата, врсте лигнита, насталог под специфичним условима, и изузетно је погодан за полирање и обраду.
Објашњава да је гагат у античко време био изузетно редак и скупоцен, ископаван је у Јорку у Енглеској, где су се највероватније налазиле и радионице за израду предмета од ове сировине.
Антички медицинари су гагат сматрали лековитим код здравствених проблема везаних за материцу, а поред тога, изузетно је погодан за датовање, будући да сви познати примерци потичу из гробова 3. века.
Мноштво личних предмета покојника
„Уз покојницу је откривено и кружно огледало од сребра, чија је дршка моделована у облику Херакловог чвора. Огледала луксузне израде су коришћена приликом свадбених процесија, невеста их је носила у кућу будућег мужа, тако да је могуће да се ради о предмету коришћеном у ову сврху. Овакво уверење додатно поткрепљује Хераклов чвор, будући да се зна да је појас младе био везиван управо на овај начин током већ поменутих процесија”, навео је Кораћ.
Према његовим речима, можда и најзанимљивији, а свакако један од изузетно ретких типова налаза је веренички прстен од злата, који на глави има угравирана слова СИМП, највероватније иницијале или скраћено име вереника.
Да ли је реч о мушкарцу сахрањеном поред ове жене, или се ради о сахрани оца и ћерке која је била верена али ју је превремена смрт спречила да се уда археолози ће покушати да одгонетну у наредним недељама, уз помоћ мултидисциплинарног приступа, где се очекује да ће ДНК анализе дати драгоцене податке, навео је Кораћ.
Извори: Танјуг, РТС
