U VOJSCI SCG REDUKOVANO PRAVO NA PRIGOVOR SAVESTI
TEŽE DO VOJNOG ROKA BEZ PUŠKE
• Zahtev za civilno služenje predaje se najkasnije osam dana po dobijanju poziva • Izmene su urađene tajno, kaže Petar Milićević
Uredba se menja kako bi se sprečilo izbegavanje vojne obaveze
Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe o vršenju vojne obaveze, koju je ministar odbrane SCG Prvoslav Davinić potpisao, a Savet ministara ratifikovao pre nekoliko dana, drastično su smanjena prava na prigovor savesti.
Vojni obveznici koji budu želeli da vojsku služe civilno ili bez oružja moraće najkasnije u roku od osam dana od primanja poziva da vojnom odseku u čijoj se evidenciji nalaze podnesu odgovarajući zahtev za tako nešto. Istovremeno, vojnicima koji su već započeli da služe vojni rok pod oružjem ukinuto je pravo pozivanja na prigovor savesti.
Po zakonu, vojnici su pravo pozivanja na prigovor savesti do sada imali sve do isteka jedne trećine vojnog roka koji služe pod oružjem.
Proširen spisak
Dopunama Uredbe o vršenju vojne obaveze nije promenjen spisak civilnih ustanova i organizacija u koje se regruti mogu prijaviti za služenje vojnog roka. Međutim, ističe pukovnik Radojčić, takvo rešenje je već pripremljeno i za nekoliko dana će biti usvojeno. U skladu sa njim, ustanove kulture će trajno biti skinute sa spiska, kao i zadužbina manastira Hilandar, a dodaju se komunalna preduzeća, gerontološki centri, organizacije paraplegičara i invalida tako da će broj civilnih ustanova u kojima će vojnici moći da služe vojni rok će sa sadašnjih 602, biti povećan na 995.
U tim ustanovama regruti će moći da služe vojni rok, najverovatnije tek od septembra, jer je pre toga neophodno zaključiti ugovore sa novim institucijama. Svi vojnici koji već služe u ustanovama kulture će tu i ostati do kraja svog vojnog roka.
Načelnik Uprave za obaveze odbrane Vojske SCG pukovnik Petar Radojčić kaže da je jedan od glavnih razloga za usvajanje navedenih novina je to što će na taj način u velikoj meri biti rešen problem ugroženosti popune Vojske SCG i izbegnuta situacija da pravo na prigovor savesti preraste u paravan za izbegavanje vojne obaveze.
Pukovnik Radojičić navodi da se izmenama režima civilnog služenja vojnog roka predviđa i mogućnost prebacivanja u vojne ustanove ukoliko „iz nekog razloga“ – što podrazumeva disciplinski prekršaj – utvrdi neosnovanost pozivanja na prigovor savesti.
Posle uskraćivanja prava na prigovor savesti i upućivanja u odgovarajuću vojnu jedinicu, svaki dan proveden u civilnoj službi „vredeće“ kao pola dana redovnog služenja vojske sa oružjem. Takođe, onima koji budu upućeni u kasarne dalje služenje vojnog roka neće biti kao do sada bez oružja.
I lovci bez oružja
Pomenutim izmenama Uredbe uvedene su i neke olakšice. Tako na primer pravo pozivanja na prigovor savesti priznato je i svim regrutima koji su članovi lovačkih i streljačkih društava, bave se prodajom i popravkom oružja ili rade u vojnoj industriji, a što do nedavno nije bio slučaj.
Predsednik beogradske kancelarije Evropskog biroa za prigovor savesti Petar Milićević najoštrije je kritikovao novousvojene izmene Uredbe o vršenju vojne obaveze, rekavši da su na taj način teško prekršena prava regruta i vojnika, a čitava institucija civilnog služenja vojnog roka stavljena pod kontrolu Generalštaba Vojske SCG. Milićević tvrdi da su pomenute izmene izazvale veliku zabrinutost kod predstavnika svih međunarodnih organizacija u našoj zemlji, budući da predstavljaju korak unazad, iako u Ustavnoj povelji državne zajednice SCG izričito piše da se dostignuti nivo poštovanja ljudskih i građanskih prava ne sme ugrožavati.
– Skup na kom je raspravljano o kriterijumima za civilno služenje vojnog roka održan je pre nekoliko dana, što znači da je Uredba o izmenama i dopunama Uredne o vršenju vojne obaveze već bila napisana i to u tajnosti. Niko od članova tima koji je radio na pisanju prvobitne uredbe nije bio pozvan da prisustvuje pisanju njenih izmena i za ovakva kršenja ljudskih prava neko mora snositi odgovornost – ističe Milićević.
