U Vojvodinu na pčelinju ispašu

Za dobar med potrebna je dobra ispaša, kaže Stanojević, a na severu Vojvodine, posebno u okolini Kikinde, gde raste izuzetno kvalitetan suncokret, smestio je svojih 120 košnica.

"Pre Banatskog Velikog Sela pčele sam selio na uljanu repicu u okolini Beograda, pa se onda vratio na prvi, drugi i treći bagrem, pa na bagremac, na lipu u Fruškoj gori i ovo je završna

paša u ovoj godini".

I pored toliko posla, brige i ispaša Stanojević nije zadovoljan jer, po njegovom mišljenju, ova godina je loša za pčelare. Procenjuje da je možda gora i od 2014. koja je bila katastrofalna. Umesto standardnih tri do četiri tone, sada očekuje svega tonu meda.

Ipak, gubitak donekle nadoknađuje pravljenjem propolisa, matične mleči i polena, a jedan je od retkih koji se bavi sakupljanjem pčelinjeg otrova od koga pravi antireumatske kreme. Drugim rečima, od pčelinje zajednice iskoristi sve što se može.

Med prodaje otkupljivačima na veliko, a jedan deo ostavlja za prodaju na kućnom pragu.

rts.kikinda@rts.ra
+381 230 439 745

Kompletan tekst