Većini mladih odlazak u zemlje Evropske Unije nije jednostavan, pa je grčko more siguran „link“ sa Evropom. Samo četiri odsto mladih pokazuje interesovanje za evropsku kulturu
SINIŠA Šobot (27) barem jednom godišnje iz Beograda putuje u Brisel. Tamo je preko leta zarađivao radeći studentske poslove, a potom je i proveo nekoliko meseci na praksi u advokatskoj kancelariji. Danas radi u Srbiji, ali koristi svaku priliku da otputuje u neku od evropskih prestonica.
Za njega – Evropa je deo života i svakodnevice. Sve je više mladih za koje su „evropske integracije“ završena stvar. Evropske metropole ali i manji gradovi mesta su na kojima studiraju, odmaraju, sklapaju se prijateljstva…
– Voleo bih da sam uspeo da ostanem i zaposlim se u Briselu, ali sa diplomom Pravnog fakulteta iz Srbije, to je bilo gotovo nemoguće – kaže Siniša. – Tamo ima toliko ljudi sa svih strana Evrope, da se ni u jednom trenutku nisam osećao kao stranac. Ipak, praksa u Briselu omogućila mi je da lakše nađem posao u Srbiji. Ta stavka u mojoj biografiji svakome je zapala za oko.
čak i među mladima, oni koji su se „pridružili“ Evropskoj uniji i dalje su ubedljiva manjina. Svega 15 odsto mladih svake godine putuje van granica zemlje, i to uglavnom – na more. Interesovanje za kulturu prilikom obilaska evropskih gradova pokazuje samo četiri odsto mladih. Iako svaki treći student želi da makar jednu godinu studija završi u inostranstvu svega je nekoliko hiljada onih koji su to i učinili.
Minja Bogetić (25) će dogodine otići u Madrid na master studije, a do sada je sa rancem na leđima obišla sve najveće zemlje Evrope. Većinu njenih prijatelja na „Fejsbuku“ čine Nemci, Austrijanci, Francuzi, Španci, Mađari…
BEZ DILEME – BEOGRAD ŽIVOT u Rimu košta puno, stanarina je minimum 350 evra za jednu sobu. Noćni život je takođe skup. Pivo u barovima u centru grada je minimum pet evra. Da postoji vaga koja može da izmeri standard jednog grada, ne znam na čiju bi stranu tas prevagnuo – beogradsku ili rimsku. Međutim, ukoliko bih dobio poslovnu ponudu iz Beograda, ne bih se dvoumio dve sekunde da li da se vratim – kaže Marko Ratković
– Zahvaljujući internetu ostajem u kontaktu sa ljudima koje upoznajem na proputovanjima, što je značajno jer kada god mi zatreba mogu kod nekog od njih da prespavam. Isto je i u obrnutoj situaciji, kada se dešavalo da mladi iz Evrope budu moji gosti – kaže Minja.
– Savremene tehnologije danas oblikuju svet mladih, i mislim da svi postajemo građani sveta.
Da se, naročito u Evropi, postavlja sistem u kome više nije bitno koje je neko nacionalnosti, vere, a kulturološke razlike među omladinom su sve manje vidljive.
Sa druge strane, poslednja istraživanja pokazuju da je kod nas sve manje mladih koji podržavaju ulazak Srbije u Evropsku uniju.
Pre četiri meseca CeSID je posle jedne ankete obnarodovao da kod građana starosti od 18 do 29 godina ima više onih koji su protiv članstva – čak njih 41,4 odsto, dok je za članstvo Srbije u Evropskoj uniju nešto manje od 40 odsto. Treba li da zabrine ili ohrabri što je među mladima koja više ne pokazuju evroentuzijazam sve više onih koji su bili u prilici da posete pariski Luvr, prošetali Pigalom, ubacili novčić u Fontanu želja u Rimu…
SELIDBA ZBOG POSLA ULAZAK zemlje u Evropsku uniju prioritet je za šest odsto mladih u Srbiji, pokazalo je istraživanje CeSID-a, Centra za novu politiku i Fondacije „Fridrih Ebert“ iz prošle godine. Prema istom istraživanju, najveći broj mladih napustio bi mesto u kojem žive zbog boljeg standarda, zaposlenja ili zbog porodičnih razloga.
Marko Ratković je, kao stipendista regije Lacio, pre šest godina otišao u Rim na studije arhitekture.
Iz italijanske prestonice raportira – kaže razlika između Rima i Beograda je ogromna, ali to nema veze sa tim što je Italija članica EU.
– Kao i većina Italijana, ne smatram da živim u EU već u Italiji. Mislim da se u Srbiji EU generalizuje. Nije u pitanju jedna zemlja već savez 27 članica. Nisu isto Bugarska i Italija, kao što nisu Španija ili Nemačka. Svaka zemlja ima svoju istoriju, svoje junake, muzeje, arhitekturu, a po tome se ni Srbija ne razlikuje, zar ne?
Marko kaže da ne bi ulazio u ocene po principu bolje ili gore, već razvijene ili manje razvijene zemlje.
– Rumunija je takođe član EU, ali ne može baš da se pohvali da je razvijenija u bilo kom smislu od Srbije ili Albanije – kaže ovaj student. – Moje iskustvo mi je omogućilo da vidim koliko je priča o EU u Srbiji izreklamirana iz same Evropske unije. Mislim da EU predstavlja veliki ekonomski i finansijski projekat, ali da nema kulturološki niti ideološki značaj.
