Buduće istraživače naravi i mentaliteta Beograđana svakako će jednog dana zanimati u kakve su sve besmislice verovali današnji stanovnici glavnog grada. Da se ne zaboravi, ostavljam im u nasleđe nekoliko gluposti koje me vesele, što je neoboriv dokaz da sam još živ.
Osim ostalog, moji sugrađani naivno veruju da se pivo, kad se prelije preko čaše, može zaustaviti umakanjem kažiprsta u penu. Mada su kafane prepune tipova koji jedan drugom guraju prljave ruke u čaše, još nisam video da je nekome pošlo za rukom bilo šta drugo sem da ispoliva stolnjak i napuni manžetne pivom.
Beograđani su izmislili i neverovatnu stvar da se fleke od crnog vina na belim pantalonama uspešno vade ako se po njima istog časa pospe belo vino. Zbog toga je Beograd – grad pijanih pantalona, jer meša pića! Neverovatna stvar: kad umaste odeću oni je sole na tom mestu, iako se ta vrsta fleka, kao što je poznato, najuspešnije vadi makazama.
Pitaćete se, svakako, kakve veze ima polaganje ispita s vodom? Nikakve. Ali kad neko iz kuće krene da polaže kakav ispit za njima će majka ili baba uvek prosuti punu čašu vode niz stepenice (usput se kaže: „Da teče kao voda!“), zbog čega su već mnogi polomili noge i ruke okliznuvši se, dok su ostali stigli na fakultet potpuno mokri.
čmičak – upala očnog kapka, dobija se, naravno, isključivo namigivanjem, a oni koji zauzmu mesto na ćošku astala nikada se neće udati, niti oženiti.
Ako vas slučajno zaboli zub, stariji Beograđani će vam savetovati da na žar cigarete pospete malo šećera, zatvorite nozdrvu na suprotnoj strani od one na kojoj vas boli i da udišete taj dimljeni šerbet sve dok se ne onesvestite. Postoji i drugi način: držite na bolesnom zubu izvesno vreme ljutu rakiju. Zbog toga su mnogi od nas još od detinjstva postali skloni piću.
Lubenica se, po mnogima, leti najdublje ohladi ako se uvije u mokru krpu i ostavi na suncu: čovek će najlepše pocrneti ako se sunča u hladu ispod treperave krošnje, a biće mu mnogo svežije ako umesto vode sa ledom leti pije vruć čaj. Neverovatno!
Mnogi Beograđani tvrde da mineralna voda neće izvetriti iz boce ako se u grlić stavi drška kašičice za kafu. Zbog čega kašičica a ne patent-zatvarač ili klasičan zapušač, ostaće večita tajna.
Uz to, mnogi još uvek naivno veruju da zapaljena sveća na stolu skuplja dim cigareta i da se pokidani kaiš automobilskog ventilatora može zameniti uvijenom najlon čarapom, što je dobro opravdanje pred ljubomornom suprugom, ako u kolima pronađe taj ženski odevni predmet.
Mada nisu fetišisti, mladi Beograđani obožavaju Mercedesov znak. Kad god im se pruži prilika oni ga lome, čupaju i odnose kao talisman, pa najveći broj „mercedesa“ u Beogradu, bez ponosnog kružnog simbola na haubi, deluje kuso, kao tiganj bez drške.
Iako žive u vremenu sintetičkih boja, Beograđani tvrdoglavo ostaju verni najprimitivnijem materijalu za bojenje zidova, popularno nazvanom „štricla“, od koje leđa i laktovi uvek ostaju beli. Oni, naime, tvrde da zidovi prebojeni polikolorom ili presvučeni tapetama „ne mogu da dišu“ i da se zbog toga znoje! To je, verovatno, plod straha da se zidovi, slučajno, ne prehlade i ne razbole. Ne bi me ništa iznenadilo da zastupnici klasične brašnjave štricle počnu da izvode svoje zidove i na Kalemegdan, da bi se nadisali.
