Režimski spin doktori“ prevazišli su ove nedelje sami sebe. Videli ste već, izveštaj Evropske komisije, u kojem se Srbija opisuje kao najkorumpiranija zemlja, a reforma pravosuđa ocenjuje kao kriminalna, u srpskim je medijima proglašen je za novu blistavu evropejsku pobedu“!?!
Vicepremijer đelić objasnio nam je da se nismo dobro razumeli i da smo mi to zapravo pohvaljeni (?!), ministarka Malović kazala nam je da je sporni izveštaj najbolji podsticaj za nju i njene saradnike (?!?), a predsednica VSS Nata Mesarović (to je ona što je sama sebi dala platu od četiri hiljade evra) u društvu Borisa Tadića pred TV kamerama aplaudirala je sjajnim rezultatima evropskih reformi“!?! Naravno, beogradski nikad kontrolisaniji mediji sve su to disciplinovano preneli. Ama, milina jedna…
Niko pritom nije upitao kako to da su isti ti glasnogovornici režima prošle godine za Legijine dobošare“ proglašavali sve nas koji smo kritikovali reformu pravosuđa?! I da li to što sada Evropska komisija istu tu reformu napada potpuno istim argumentima, može biti, znači da su i Štefan File i Vensan Dežer zaštitnici lika i dela gospodina Ulemeka?! Niko se, naravno, ne usuđuje ni da upita kako to da nas Evropa stavlja na stub srama zbog skandalozne reforme sudstva, a da ministarki pravosuđa Snežani Malović ne zafali ni dlaka s glave? Pa, ko je, majku mu staru, kriv za sve to? Žika Živac?!
No, priča o spinovanoj, apsolutno kontrolisanoj, potemkinovskoj Srbiji ne može biti potpuna bez priče o poseti Tome Nikolića razrušenom Kraljevu. Lider naprednjaka otišao je tamo i žrtvama zemljotresa odneo pomoć od 200.000 evra. Složićemo se, gest za pohvalu. Ipak, ni u jednom velikom beogradskom pisanom mediju, nigde osim u Pressu, nije objavljeno ni slovo o tome!?! Sve su redakcije imale svoje izveštače u Kraljevu, ali iz vrha vlasti je stigao nalog da o Tomi ni slovo ne sme da se objavi! Naređenje. Izvršenje!
Da se mi razumemo, nisam ja Tomin advokat, nije ovde reč o politici. O novinarstvu, o javnosti je ovde reč, o poražavajućoj činjenici da su mediji u Srbiji danas kontrolisaniji nego ikada u poslednjih dvadeset godina, o strašnoj istini da je Srbija danas u rukama ljudi koji misle samo i jedino kako da što duže ostanu na vlasti.
I tako dolazimo do suštine. Tako dolazimo do saznanja da režimski spin doktori“ iskreno veruju da je Srbiju moguće držati u neznanju i da je Srbe moguće ubediti da ne veruju svojim očima. Ali, to, na sreću, tako ne biva. Jer, ne može se gladnima dugo prodavati prazna evropska žvaka. Ne može se, bre, pričati o Evropi narodu koji preživljava sa 1.000 dinara dnevno.
I šta će sad biti? Ne znam. Samo znam da dobro biti neće.
