Sa 20 godina otišao je trbuhom za kruhom u inostranstvo na privremeni rad. Radio je u fabrici tekstila, bio vulkanizer, vodoinstalater, uplivao u ugostiteljske vode, a sada je vlasnik jednog od najposećenijih hotela na Bodenskom jezeru u Nemačkoj.
Da u tuđini nije sve bajkovito kao što mnogi misle, na svojoj koži osetio je Pantelija Dudić (62), koji je svoja iskustva u inostranstvu, ljubavna razočaranja i nedaće u ratnim godinama opisao u tri knjige.
Rođen je u Kozarskoj Dubici u BiH i posle završene osnovne škole upisao je srednju u Zagrebu. Neko vreme je tražio posao i sa 20 godina je otišao kod oca u Austriju kako bi zaradio za tinejdžerski džeparac.
– Mislio sam da ostanem samo nekoliko nedelja, a na kraju se ispostavilo da sam ostao više od četiri decenije. Počeo sam da radim u fabrici tekstila, a onda sam sa ocem prešao da radim u Nemačku jer je dnevnica bila za marku bolja nego u Austriji. Počeo sam u vulkanizerskoj radnji u Ravenzburgu, a onda sam počeo da radim kao vodoinstalater. Vratio sam se nakratko u Jugoslaviju i odslužio vojsku, a onda me firma poslala u Alžir na četiri godine – priča Dudić o svojim prvim koracima u inostranstvu.
Tri knjige o uspehu
– Na rubu – knjiga opisuje Pantelijin boravak u selu, teško detinjstvo, polazak u inostranstvo, sijaset sudbina ljudi sa kojima se sretao.
– Beštija – knjiga prepričava ljubavnu sudbinu Pantelije i žena koje je u životu sretao.
– Trava na ognjištu – opisuje večnu želju Pantelije Dudića da se vrati u domovinu, ali kad je konačno mogao, nije imao gde jer je ognjište zaraslo u travu.
Tada je zaradio prve velike pare i pao u životnu dilemu – da li da se vrati kući ili da ostane i radi u inostranstvu.
– Početkom 1981. odlučio sam da sav novac uložim u ugostiteljstvo i nedaleko od Hamburga otvaram kafanu. To je bio restoran s balkanskim specijalitetima i odlično mi je krenuo posao. Ubrzo sam imao tri restorana. Sve je bilo fantastično. Onda, četiri godine kasnije, odlučujem da sve prodam, rizikujem i kupujem u Imenštadu hotel Grold sa 30 kreveta i krenem da razvijam biznis – objašnjava Pantelija Dudić.
Ipak, odlučuje da sve proda i pređe na Bodensko jezero. Tu i danas ima restoran.
– Sve te uspešne godine planirao sam da se vratim u Jugoslaviju. Kupio sam ribnjak u Hrvatskoj, plac u Dubici, pripremao sve se vratim u domovinu. Onda počinju ratovi, nedaće i nevolje.
Porodica mi beži iz rodnog mesta, a ja im kupujem vikendicu u Ritopeku da ne idu na Kosovo i Metohiju sa ostalim izbeglicama.
U vreme rata nema ko nije prošao kroz moju kuću. U jednom trenutku sam na tavanu imao 17 Jugoslovena na ilegalnom boravku, koji su spavali na dušecima i zbog kojih sam mogao da zaglavim zatvor. Svi su dobili posao, obrok, smeštaj, svakome sam pomogao. Vadio ih iz problema, davao im novac da ponesu u ratom zahvaćenu moju domovinu. To je bio strašan period – nerado se priseća Pantelija.
Nikad nije uspeo da se vrati i život nastavi u Jugoslaviji. Krajem 1974. godine je upoznao prvu ženu. Sa njom ima dvoje dece, ali se razvodi i 1983. ženi se drugi put. I iz tog braka takođe ima dvoje dece.
– Sa ženama nisam imao sreće. Otišle su obe od mene, brakovi su mi se raspadali, a uvek sam mislio da bi možda bilo bolje da sam se vratio u Jugoslaviju – priča ljubavne nevolje Pantelija.
Tačno na dan kada je pre 20 godina otišao u inostranstvo Pantelija sedi za stolom u restoranu i svodi račune. U jednom trenutku pogleda ka kalendaru i shvati da je proveo dve decenije van ognjišta.
– Tada sam zapisao prvi pasus mog života. Odlučio sam da napišem knjigu o svemu.
O poslovima, preživljavanju, ratu, ženama, ljudima i njihovim tužnim i veselim sudbinama koje sam sreo. O svemu. U maju je izašao prvi deo knjige, drugi u septembru, a očekujem i da se treća knjiga uskoro nađe među ljudima – optimista je Pantelija.
