Ubiti za domovinu i Tačija

Verovatno najneobičnija konferencija za novinare koju je Priština dosad videla održana je 29. novembra ispred zgrade kosovskog parlamenta. Zvezda oko koje su se sjatili novinari bio je Nazim Bllaca, tridesetdvogodišnji bivši tajni agent i – po sopstvenom priznanju – višestruki ubica. Blaca je rekao kako je između 1999. i 2003. za račun Hašima Tačija i njegove Demokratske partije Kosova (PDK) učestvovao u sedamnaest slučajeva ubistava, pokušaja ubistava i maltretiranja ljudi koji su iz raznih razloga smetali Tačiju, kao i da je spreman da sve detalje ispriča istražiteljima Euleksa, evropske pravosudno-policijske misije na Kosovu. Sutradan, nakon što je osvanuo na naslovnim stranicama svih prištinskih novina, Blaca je uhapšen i posle kraćeg boravka u policijskoj stanici smešten u kućni pritvor, pod teškom stražom Euleksa. Prema rečima portparola Euleksa Kristofa Lamfalusija, istraga je u toku, i do njenog okončanja novih informacija o ovom slučaju neće biti.

Ovim, međutim, nisu ublažene posledice političkog zemljotresa koji je Blaca izazvao, uprkos brojnim pokušajima kontrole štete. Tači je, preko portparola svoje stranke, odbacio optužbe kao „pokušaj nekih stranaka da steknu političku korist“. Nekoliko dana kasnije, Tači se pred novinarima pojavio rame uz rame sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdijuom, i pozvao građane i sve političke faktore da sačuvaju mir i stabilnost. Ovo mora da je za obojicu bilo neprijatno, jer je većina navodnih Blacinih (odnosno Tačijevih) žrtava pripadala Demokratskom savezu Kosova (LDK), stranci koju je osnovao Ibrahim Rugova, a koju danas predvodi Sejdiju. DPK i LDK su za sada još uvek u koaliciji, ali taj politički savez, kako izgleda, neće dugo potrajati.

CRNA HRONIKA: Blacina priča, to jest njeni delovi koji su obelodanjeni putem konferencije za novinare i video-diska, koji je ranije dostavljen medijima, ubedljiva je i konzistentna. On tvrdi da je kao pripadnik ŠIK-a (Tačijeve partijske tajne policije, koju ne treba brkati sa istoimenom službom Republike Albanije) bio operativac za područje Lipljana, Štimlja, Uroševca i Vitine, a da se njegov glavni zadatak sastojao u eliminisanju Tačijevih rivala iz redova LDK-a, kao i svedoka protiv Fatmira Ljimaja, Tačijevog dugogodišnjeg bliskog saradnika (Ljimaj je bio optužen za ratne zločine, ali je na haškom sudu oslobođen). Blaca kaže da je u početku verovao u priču koju su mu servirali nadređeni, da su mete izdajnici Kosova i doušnici srpske tajne službe, ali je vremenom shvatio da je njihov jedini greh to što su se nečim zamerili Tačiju. „Mislio sam da je sve što sam učinio za dobrobit domovine, ali nije bilo tako“, rekao je Blaca pred parlamentom. Nakon što je počeo da se koleba, nuđen mu je novac, a kada ga nije prihvatio, počele su pretnje. Blaca je pobegao u Hrvatsku, a kada je shvatio da ni tamo nije siguran, vratio se na Kosovo i sve ispričao Euleksu. Oni su otpočeli istragu i dodelili mu zaštitu, ali kada ni posle mesec dana nisu preduzeli ništa konkretno, odlučio je da izađe u javnost. Tako je i došlo do pomenute konferencije za novinare, kojom je očigledno postignut željeni efekat.

Blaca je odbio da javno navede imena ljudi koje je navodno ubio, mada je pomenuo dvojicu koje je pratio i zastrašivao: poslanike Adema Saljihaja i Ganija Gecija (koji su se u međuvremenu otcepili od LDK-a i formirali Demokratski savez Dardanije). Međutim, kada se pogledaju crne hronike sa posleratnog Kosova, imena verovatnih Blacinih žrtava lako se nalaze: samo tokom 2000. godine ubijeno je nekoliko visokih funkcionera LDK-a, uključujući Rugovinog šefa obezbeđenja Dževata Makoljija, njegovog zamenika Besima Dujakua, predsednika LDK-a za Srbicu Bekima Kastratija… Spisak je podugačak.

Kao direktnog nalogodavca svih ubistava i svog neposrednog nadređenog, Blaca je označio Azema Sulju, bivšeg načelnika Glavnog štaba UčK-a i bivšeg ministra odbrane u Tačijevoj vladi. Osim Sulje optužio je i potpredsednika PDK-a Džavita Haljitija, zamenika ministra unutrašnjih poslova Fatmira Dželjiljija, Fatmira Ljimaja, šefa ŠIK-a Kadrija Veseljija, te još nekolicinu funkcionera i poslanika Tačijeve stranke.

PARALELNA STRUKTURA MOćI: Tu je dirnuo u osinje gnezdo: Sulja, Haljiti i Veselji nisu samo ratni veterani i bliski Tačijevi saradnici nego osnivači UčK-a, koji su zajedno sa Tačijem formirali još 1993, na tajnom sastanku u Drenici; sva trojica su pre toga pripadali ekstremističkoj emigrantskoj organizaciji osnovanoj u Švajcarskoj pod nazivom Narodni pokret Kosova (LPK), koja je iznikla iz „marksističko-lenjinističkog“ kosovskog studentskog pokreta osamdesetih. Reč je o ljudima vičnim radu u dubokoj ilegali, sa razgranatim vezama u mnogim tajnim službama, uključujući i albansku; Tači, koji je po godinama i iskustvu mlađi od njih, više je njihov eksponent nego nadređeni. Džavit Haljiti je prema mnogobrojnim izvorima bio glavni organizator pogroma od 17. marta 2004. (Unmik je protiv njega vodio istragu, koja je okončana bez rezultata), dok je Veselji bio organizator bombaškog napada na Rugovu iste godine. Reč je, dakle, o samom vrhu paralelne strukture moći na Kosovu, koja je iz duboke senke godinama vukla konce političkog nasilja i organizovanog kriminala.

Sada je, zahvaljujući Blaci, ta struktura prvi put javno ogoljena. Ono što njegovoj priči daje posebnu težinu jeste okolnost da se ubistva koje je priznao (za razliku od ubistava Srba) ne mogu, čak ni u očima najzadrtijih nacionalista, pravdati nikakvim patriotskim motivima i pričama o pravednoj osveti. Reč je o zločinima iz čistog koristoljublja i vlastoljublja, dakle iz niskih pobuda.

Sada se postavlja pitanje šta i kako dalje. Euleks je iz istrage isključio kosovsku policiju i tužilaštvo, što je logično s obzirom na Tačijev uticaj u tim organima, a time što su Blacu smestili u kućni pritvor indirektno su priznali da ni kosovski zatvori nisu bezbedni za nezgodnog svedoka. Azem Sulja je prošle nedelje pozvan na informativni razgovor, odakle je posle nekoliko sati izašao vidno neraspoložen; najavio je da će tužiti Blacu za klevetu, što će mu teško pomoći jer je Blaca neke svoje razgovore sa njim snimio i dostavio Euleksu. Ostali koje je Blaca označio mudro ćute, a Euleks je, u međuvremenu, ispitao i Adema Saljihaja, nesuđenu žrtvu.

Koha Ditore

Samooptužbe Blace daju element verodostojnosti, sa malo mogućnosti za klevetu i lažne optužbe, navodi se u odluci sudije Euleksa Fransceska Florija od 02. decembra 2009. kada je i odlučeno da Blaca bude u kućnom pritvoru. Euleks je počeo istragu o tvrdnjama poslanika Demokratskog saveza Dardanije (DSD) Ganija Gacija o navodnoj umešanosti funkcionera stranke Hašima Tačija u organizovani kriminal, o čemu, kako Geci ističe, postoje dokazi snimljeni na CD disku, prenose prištinski mediji.

A ŠTA SAD: Istraga, međutim, teče pipavo i polako, što je donekle razumljivo, s obzirom na činjenicu da mnogi osumnjičeni imaju poslaničke imunitete i veliki uticaj u politici i u podzemlju. Euleks se nalazi na teškom ispitu: ako istragu dovede do kraja, i optuži ljude koje je Blaca pomenuo, suočava se sa mogućnošću nasilnog odgovora u vidu bombi, atentata i nasilnih demonstracija – ljudi koji su pokušali da uklone Rugovu dok je bio na vrhuncu popularnosti neće se ustezati da krenu na međunarodne sudije i tužioce, a možda i na šefove diplomatskih misija. To bi moglo da bude vrlo neprijatno, naročito u predstojećoj godini tokom koje NATO planira da zbog navodno poboljšane bezbednosne situacije povuče glavninu snaga sa Kosova.

S druge strane, ukoliko istraga završi u nekoj fioci, Euleks može da se oprosti od ugleda i bilo kakve ambicije da na Kosovu uvede nešto nalik pravnoj državi. Bio bi to težak poraz, ne samo evropske misije nego i EU u celini. Ono što daje izvesnu nadu jeste okolnost da je i Albancima na Kosovu odavno dosta siledžija, lopova i ubica koji ih pod maskom ratnih heroja i oslobodilaca već godinama pljačkaju i maltretiraju – zanimljivo je da niko, osim funkcionera DPK-a, nije stao u Tačijevu odbranu ili Blacinu priču protumačio kao rezultat nekakve srpske zavere.

Što se političkih posledica tiče, najveći gubitnik je Tači, bez obzira na krajnji ishod istrage. On će posledice osetiti već u drugom krugu lokalnih izbora (u prvom se njegova stranka nije proslavila), gde će teško moći da računa na savezništvo sa LDK-om. Sem toga, neće moći da računa da će ŠIK, kao do sada, eliminisati ili zastrašivati kandidate rivalskih stranaka. „Nema ŠIK-a, nema ni Tačija“, kaže jedan prištinski analitičar, koji za ovu priliku želi da ostane anoniman.

Najveći dobitnik je Ramuš Haradinaj, čija će Alijansa za budućnost Kosova (AAK) u savezništvu sa LDK-om formirati sledeću kosovsku vladu, najverovatnije već početkom sledeće godine. Tako će Haradinaj po drugi put sesti u premijersku fotelju, uprkos tome što i on ima gomilu kostura u ormanu. Njegov Nazim Blaca, naime, još nije na vidiku.