Statisticki podaci pokazuju da je proteklih decenija došlo do opadanja broja Srba u Madarskoj. Prema stanju iz 1900. godine, broj onih koji su se deklarisali kao Srbi, ili im je srpski bio maternji jezik. 24.254, a u periodu od 1970. do 1980. godine Srba je u Madarskoj bilo preko 11.000.
Danas, prema poslednjem popisu iz 2001. godine, broj Srba u Madarskoj iznosi 7350 (ili oko 0,072 odsto populacije) i jedna su od najmanjih nacionalnih zajednica. Prosecna starost srpske populacije je 41,6 godina. Najveci broj Srba je koncentrisan u oblastima Budimpešte, Congrada i Pešte.
Kada je rec o njihovom socijalnom statusu, Srbi su u Madarskoj najškolovanija manjinska zajednica, a broj nezaposlenih je mali (svega 263 osobe).
Integrisanost Srba u državnim i društvenim strukturama u odredenoj meri postoji i ona je zakonski regulisana.
LXXVII zakon o pravima etnickih i nacionalnih manjina 123 iz 1993. godine definisao je Srbe kao jednu od trinaest nacionalnih manjina. Prema Ustavu Republike Madarske, nacionalne manjine predstavljaju konstitutivan deo države.
Na osnovu Zakona o pravima etnickih i nacionalnih manjina 1995. godine osnovana je Samouprava Srba u Madarskoj (SSM) ; ona je kulturni i dokumentacioni centar koji predstavlja krovnu organizaciju tamošnjih Srba i zastupa interese srpske zajednice. Do osnivanja SSM glavnu ulogu je imao Savez Srba u Madarskoj koji nakon formiranja Samouprave gubi svoju funkciju, ali i dalje postoji.
U Budimpešti je 1995. godine osnovana Srpska samouprava i predstavlja interese oko 2.000 Srba u glavnom gradu Madarske. Zajedno sa SSM ona koordiniše aktivnosti svih srpskih organizacija u Madarskoj.
Zakon o pravima nacionalnih i etnickih manjina u Madarskoj omogucava i osnivanje zemaljskih samouprava. Najviše telo zemaljskih samouprava je skupština, koja u slucaju Samouprave Srba u Madarskoj u sadašnjem ciklusu broji 29 clanova. Izmenama zakona o manjinama 2005. godine pored zemaljskih uvedene su i županijske samouprave. Predstavnici oba nivoa biraju se na izborima. Izmenama u zakonu utvrdeno je – pripadnici manjina prvo moraju da se registruju kao takvi da bi imali pravo da glasaju za liste na lokalnim izborima i da podležu obavezi provere znanja madarskog jezika. Ovo je izazvalo nezadovoljstvo medu svim manjinskim zajednicama jer su se strahovale da ce imati manje predstavnika u lokalnim institucijama.
Danas, nakon izbora 2007. godine, u Madarskoj postoji 40 srpskih mesnih samouprava. Srbi su na lokalnom nivou ukljuceni u koalicije i aktivno ucestvuju u radu lokalnih samouprava.
U januaru 2009. Skupština Samouprave Srba u Madarskoj je jednoglasno izglasala da se srpska manjina pridruži Savezu državnih manjinskih samouprava (SDMS). Taj savez je zamišljen kao udruženje samouprava oformljeno radi boljeg nastupanja prema državnim vlastima. Prilikom razmatranja pristupa SDMS sporno je bilo što je predvideno vecinsko glasanje, što bi znacilo da vecina može da donese odluku na štetu manjine. Zbog toga je Skupština Samouprave Srba u Madarskoj usvojila i odluku koja predvida da odlucivanje u SDMS bude jednoglasno.
Kada je rec o kulturnim institucijama, Srbi su jedna od tri nacionalne manjine koje imaju i svoje pozorište u Budimpešti, osnovano 1991. godine. Prema podacima iz publikacije „Srpski adresar 2007 – 2011“ u Madarskoj postoji pet srpskih kulturno-umetnickih društava. Pri SSM osnovana je i biblioteka koja ima 4.000 naslova. Veoma znacajna institucija je i Kulturni dokumentacioni centar Srba u Madarskoj osnovan 2003. godine sa sedištem u Segedinu. Centar se bavi promocijom kulture i tradicije Srba na prostoru Madarske, ali još uvek nije objavio izveštaj za 2008. niti program za 2009. godinu.
Obrazovanje na srpskom jeziku u Madarskoj jedino je razvijeno u Budimpešti – postoji srpsko zabavište, osnovna škola, gimnazija i dacki dom. Izvan Budimpešte, u Desku se nalazi srpska osnovna škola, dok u Batanji i Lovri postoje osnovne škole gde se nastava može pohadati na srpskom jeziku. Visoko obrazovanje na srpskom jeziku postoji na Višoj uciteljskoj školi u Budimpešti (smer za srpske vaspitace), a na univerzitetima „Lorand Etveš“ u Budimpešti i „Atila Jožef“ u Segedinu postoje katedre za slavistiku.
Srbi u Madarskoj su više puta pokrenuli inicijativu da Srbija sufinansira odreden broj nastavnog osoblja iz matice koji bi predavali u srpskim školama, ali tako nešto još uvek nije realizovano.
Verski centar Srba u Madarskoj jeste Budimska eparhija sa sedištem u Sentandreji. U okviru Budimske eparhije nalazi se i crkveni muzej, a povremeno se izdaje i casopis Eparhija koji je naglašenog verskog sadržaja.
Informisanje srpske manjine u Madarskoj odvija se preko tamošnjih državnih medija koji emituju emisije na srpskom jeziku, kao i preko srpskih glasila. Na madarskoj televiziji se jednom nedeljno emituje polucasovna emisija Srpski ekran ali u terminu u kojem je gledanost TV programa jako slaba. Takode, madarski radio svakodnevno emituje dvocasovni program na srpskom jeziku. Pored državnih emitera, postoje i dve internet radio stanice (Ritam i Srb) koje emituju program na srpskom, a funkcionišu pod pokroviteljstvom Samouprave Srba u Madarskoj, odnosno Budimpešti. Najznacajnije pisano glasilo na srpskom jeziku su Srpske narodne novine (SNN). Medutim, ove novine su suocene sa finansijskim problemima buduci da im je drugi put umanjen budžet za 30 procenata i sada iznosi oko 73.500 evra, što, prema oceni uredništva, ozbiljno dovodi u pitanje dalje izlaženje ovog lista samim tim i pravo (u ovom slucaju srpske zajednice) na informisanje na maternjem jeziku. Sdruge strane, madarska vlada je kao zakonsku obavezu preuzela na sebe omogucavanje izlaženja glasila na jezicima manjina. Za to je nadležna Fondacija za nacionalne i etnicke manjine. Novac se od ove Fondacije dodeljuje putem konkursa, što dodatno otežava dugorocno planiranje daljih koraka. Usled nezadovoljstva radom tog tela, SSM je predložila da se u projekciji državnog budžeta Republike Madarske, kao posebna stavka, izdvoji budžet za manjinsku štampu, što nije prihvaceno. Ministarstvu kulture Republike Srbije SNN su predale prijavu na konkurs za dodelu sredstava u 2009. godini. Pocetkom decembra 2008. Izvršno vece Vojvodine izdvojilo je 30.000 evra za pomoc srpskim medijima u Hrvatskoj, Madarskoj i Rumuniji.
U izveštaju Odeljenja za nacionalne i etnicke manjine madarske vlade, u periodu od jula do decembra 2008. godine jedina aktivnost koja se odnosi na srpsku zajednicu i koja je navedena jeste poseta državnog sekretara za manjine Ferenca Gemešija srpskom vrticu i školi u Batonji (Battonya) gde su data odredena novcana sredstva za renoviranje škole. U istom izveštaju, za isti period, vidi se da je mnogo veca pažnja posvecena institucijama i organizacijama drugih manjinskih zajednica.
Srbi se suocavaju sa poteškocama i u Budimpešti. Nedavno usvojeni budžet Budimpešte smanjio je prvobitno predvidena sredstva za elementarno funkcionisanje manjinskih samouprava (i srpske) za 40 odsto i stavio ih u poseban fond za cija ce sredstva manjinske zajednice moci naknadno da konkurišu. Ocenjeno je da je tim potezom samouprava Budimpešte prekršila ugovor o saradnji sa manjinskim samoupravama, a verovatno i propise manjinskog zakona koji predvidaju obaveznu konsultaciju sa manjinskim samoupravama. Iako su manjinske zajednice ukazale na to da im je za elementarno funkcionisanje potrebno 70–80 odsto prvobitno predvidenih sredstava, njihov predlog nije usvojen.
Premda madarski zakon o manjinama predvida mogucnost da manjine imaju svog predstavnika u parlamentu, što je potvrdio i Ustavni sud, madarski parlament odbija da primeni tu odluku. U novembru 2008. godine državni sekretar Ministarstva za dijasporu Republike Srbije je u razgovoru sa madarskim državnim sekretarom za manjine ukazao na neophodnost da se uvaže odredbe zakona i da srpska zajednica dobije svog predstavnika u parlamentu Madarske. Šanse da se to ostvari su male, a u toku su nastojanja Srba u Madarskoj da im se omoguci da barem imaju nekakvog predstavnika u visokim politickim institucijama, koji cak nece imati pravo glasa, ali koji bi mogao da predstavlja njihove interese.
Susreti srpskih zvanicnika sa Srbima iz Madarske ili sa madarskim vlastima uglavnom se svode na razgovore. Do pogoršanja odnosa proteklih godina dolazilo je u dva navrata. Prvi put 2004. kada je došlo do zastrašivanja srpske zajednice, i drugi put nakon što je Madarska priznala nezavisnost Kosova. Takode, mora se primetiti da je madarska delegacija više puta u Savetu Evrope i u drugim medunarodnim forumima podnosila predloge rezolucija koje su dovodile u pitanje sadašnji položaj madarske manjine u Srbiji. Prema zvanicnim izjavama proizilazi da se odnosi dve zemlje ocenjuju kao partnerski i bliski. Madarska je još 2000. godine uvela legitimaciju za pripadnike svoje dijaspore, a Vlada Srbije je u maju usvojila Zakon o dijaspori koji bi tako nešto omogucio i Srbima izvan Srbije. Trenutno Srbija traži podršku Madarske za integracije u EU i na to više stavlja naglasak nego na položaj srpske nacionalne manjine. U februaru 2009. ministar spoljnih poslova Srbije susreo se sa madarskim ministrom inostranih poslova, ali se u saopštenju na sajtu Ministarstva inostranih poslova Madarske nijednom jedinom recju ne spominje srpska zajednica u Madarskoj i njen položaj. Krajem novembra 2008. godine došlo je do susreta predsednika Srbije i predstavnika Srba u Madarskoj i Rumuniji a govorilo se o potrebama za kulturnim sadržajima i informisanošcu tamošnjih Srba. Iako svoju zakonski ustanovljenu organizaciju imaju od 1995. godine, predstavnici Samouprave Srba u Madarskoj su tek nedavno ukljuceni u zvanicne državne delegacije u poseti Srbiji. U aprilu se oglasilo Ministarstvo inostranih poslova Madarske saopštenjem u kojem urgira na srpske vlasti da preduzmu odlucne korake u obuzdavanju ispada protiv Madara u Srbiji. Za prvu polovinu maja 2009. godine bio je planiran susret mešovite komisije Srbije i Madarske koja je trebalo da razmotri medusobne odnose dve zemlje i njihovih manjinskih zajednica.
