Učenici Srpske škole u Bazelu uživali u proučavanju pirotskih ćilima

17.12.202117.12.2021

more

Deo programa u Srpskom dopunskoj školi u rasejanju je i da se nauči po nešto o bogatoj tradiciji svoga naroda ili svojih predaka. U toj temi, poslednjih nedelja uživali su i svoja znanja produbljivali učenici Srpske dopunske škole u Bazelu u Švajcarskoj, koje podučava Andrijana Adamović. Šta su ručne rukotvorine, kako se izrađuju, šta je za njihovo nastajanje bilo potrebno, ko ih je radio…. Za kome mi rukotvorine danas znamo, gde ih viđamo, koje imamo kod kuće a koje imaju naši roditelji, bake, rođaci… samo su neka od pitanja koja su se postavila… Ipak najveću pažnju učenici Srpske škole u Bazelu su posvetili nadaleko čuvenom pirotskom ćilimu.

Zna se da je pirotski ćilim tradicionalni proizvod tekstilnog zanata na području Stare planine, pretežno, pirotskog okruga. Glavna odlika je što pirotski ćilim nema naličje, već dva lica u potpunosti ista, što nigde drugde u svetu nije zabeležen slučaj. Učenicima u Bazelu se sreća dodatno osmehnula. Ne samo da ih je njihova nastavnica Andrijana Adamović o tome podučavala već im je priču „proširio“ i znanje obogatio i dr Aleksadar Petrović, Teodorov tata. Teodor je učenik Srpske dopunske škole u Bazelu. Dom porodice Petrović u Bazelu ukrašen je ćilimima različitih veličina, boja i šara. I kako su istakli ima posebno mesto u njihovoj porodici. „U mojoj porodici pirotski ćilimi su sastavni deo života još od kad postoje pisani tragovi i predanja o samoj porodici. Najstariji primerak koji čuvam i za koji znam da je vezan za nas još je iz doba Turaka, pre oslobođenja južnih krajeva Srbije od Turaka, pre 1878. godine. On je pripadao mojoj čukunbaki i spasavao se kroz oba svetska rata i kroz balkanske ratove. Ima jako neobičnu priču i meni je najdraži“, rekao je dr Aleksandar Petrović.

On je u dogovoru sa učiteljicom posetio nastavu srpskog jezika i doneo manji ćilim. „Ideja je bila da ga učenici pogledaju, opipaju, vide lepotu rukotvorine, osete teksturu, dožive boje i čudnovate šare, kako bi im na takav način ostao čvrsće u sećanju“, pojasnila je nastavnica Andrijana i dodala: „Pripremili su prezentaciju, locirali Pirot na mapi Srbije, upoznali đake sa ovim gradom i znamenitostima, a velika pomoć bio je i katalog pirotskih ćilima Etnografskog muzeja. Jedan netipičan čas mogao je da počne” opisala je nastavnica Adrijana taj lepi čas.

A čas je počeo malom varkom. Ponuđen je komad pamučnog tkanja drugačije ukrašenog od pirotskog. Đaci su u prvom trenutku bila zbunjeni šta je pravi ćilim i baš ta činjenica da su odmah uporedili sa nečim drugim, pomogla im je da nikad više ne zamene pravi pirotski ćilim sa nečim drugim.

„Aleksandar me je oduševio pristupom ovoj temi. Bio je izuzetno kreativan i deca su uživala. Neosporno je njegovo iskustvo u ovakvoj vrsti nastupa, ali mi je poverio da mu nije svejedno da stane pred ovakvu publiku. Međutim, kad je preuzeo moje mesto u učionici, bilo je jasno da je potpuno prirodan, spontan, ali i spreman. Svoj talenat duguje i majci, dugogodišnjoj profesorki engleskog jezika u Leskovačkoj gimnaziji“, opisala je sjajnu atmosferu sa časa nastavnica Adamović.

Radoznali đaci imali su mnoštvo pitanja, učestvovali su u svakom segmentu časa, nestrpljivo su okretali katalog „Dva lica“ i proučavali šare. Najzanimljivije im je bilo da čuju kako se zove koja šara i kakvo značenje ona ima. Ćilim koji su razgledali nije od onih najstariji, ima „samo“ sedamdesetak godina, ali je izuzetnih boja i šara i u sjajnom je stanju. Tražili su koje šare se nalaz na njemu, kako se zovu i pretpostavljali kakvo bi značenje mogle da imaju. Aleksandar Petrović je definitivno svoju ljubav preneo na male sagovornike.

„Verujem da je tema pirotskog ćilima zanimljiva i današnjoj deci. Ima puno stvari koje su vredne u Srbiji i ovo je nešto ne samo materijalno, nego i nematerijalno, što traje kroz vekove, sa čime se na neki način i identifikujemo jer nas prati kroz slike, filmove, uspomene, kroz naše tavanice i podrume, gde se možda takvi ćilimi dan danas kriju, a njihova lepota ostaje nepromenjena. Važno je da naša deca ovde u dijaspori vide da iz Srbije mogu poneti i mnogo toga što je tradicionalno, lepo i na čemu mogu dalje graditi. Bez obzira na to da li je ćilim u Švajcarskoj, Nemačkoj ili u Srbiji, on zadržava svoj smisao. Jako je važno da nastavnik ovde ima sluha za takve stvari i da ih približi našoj deci“, zaključila je nastavnica Andrijana.

Dr Aleksandar Petrović je rodom je iz Leskovca. Završio je Elektrotehnički fakultet u Beogradu i doktorirao kliničku neurologiju na Oksfordu, a danas radi kao konsultant u Bazelu.

moreOriginal Article