U nastojanju da stranom radniku objasne neke pojmove, Austrijanci cesto pojednostavljuju nacin govora, pa se, umesto pravilnim glagolskim vremenima, služe infinitivima, a neretko rukama i mimikom. To su situacije koje izazivaju smeh, ali se nad njima treba i zamisliti. Naime, kroz godine u kojima se samo sticao novac, kad su se gradile kuce u zavicaju, školovala se deca, organizovane trodnevne svadbe i ispracaji u vojsku, malo ko je razmišljao o tome što ne zna „da prica“, kako naši ljudi to obicno kažu, misleci na nepoznavanje nemackog jezika. Život u stranoj zemlji svakako može biti mnogo ugodniji ukoliko je poznavanje jezika takvo da omogucava komunikaciju sa okolinom, a da ne govorimo o tome koliko se još prijatelja i novih saznanja može steci i koliko vidici postaju širi.
Naravno, ucenje jezika i procesi integracije u novo društvo zahtevaju vreme, odrednu ekonomsku i statusnu sigurnost, kao i osecaj da ne postoji pritisak od strane državnih institucija koji izaziva strah. Austrija je zemlja u kojoj, od 8 miliona ukupnog stanovništva, stranci cine 12,5%, od cega je 37% gradana prethodne Jugoslavije. Zvanicna austrijska politika prema strancima je u velikoj meri promenjena ulaskom u EU, ali i dolaskom na vlast crno – plave koalicije (ÖVP i FPÖ), koja je prema gostujucim radnicima uglavnom bila odredivana stavovima Hajderovih slobodaraca koji za sve loše u alpskoj republici okrivljuju strance. Kvote za spajanje porodica su svake godine sve niže, a trenutno se u Austriju mogu doseliti samo strucnjaci, pod uslovom da vec imaju ugovor sa firmama za dobijanje posla i bruto mesecnu platu od 2.000 eura. Naravno, izuzetak su državljani zemalja evropskog privrednog prostora.
Sporazum o integraciji
Dugo najavljivani Sporazum o integraciji, oko koga su se lomila koplja izmedu socijaldemokrata i zelenih sa jedne strane, a narodnjaka i slobodaraca sa druge, od 1. januara je zvanicno stupio na snagu i primenjivace se na sve one strance koji su dozvolu za naseljavanje u Austriji stekli posle 1. januara 1998. godine, kao i na one koji ce tu privilegiju steci nakon 1. januara ove godine. Potpisivanjem „Integracionog sporazuma“ stranci se obavezuju da ce pohadati 100 cetrdesetpetominutnih casova nemackog jezika, za šta ce 50% troškova preuzeti država, pod uslovom da suma ne prelazi 182 eura i ukoliko se uspešno završi u roku od 18 meseci, uz odgovarajucu potvrdu. Ako neko od novonaseljenih stranaca bude tvrdio da dovoljno poznaje nemacki jezik, morace da o tome donese dokaz iz nekog od centara za polaganje ispita, a troškove do maksimalno 22 eura snosice država. Lica koja podnesu takav dokaz bice oslobodena od pohadanja kursa, a to ce moci i oni stranci koji podnesu uverenje od službenog lekara da zbog starosti ili lošeg zdravstvenog stanja nisu u mogucnosti da idu na kurs. Bracni partneri austrijskih državljana su oslobodeni od obaveze pohadanja nastave nemackog jezika, a odlaganje obaveze na dve godine se može dobiti u slucaju bolesti, trudnoce ili drugih licnih okolnosti.
Ono što u strance unosi nemir nije toliko obaveza ucenja, koliko sankcije koje ce se primenjivati u slucajevima kad se kursevi ne upišu u roku od tri godine, ili se sa uspehom ne završe u toku cetiri godine od dana potpisivanja Sporazuma o integraciji. Naime, zakon nalaže izricanje novcanih kazni u iznosu od 100, odnosno 200 eura, a moguce je i proterivanje iz zemlje.
Svi navedeni delovi Zakona o strancima jasno ukazuju da su partije na vlasti na saveznom nivou ignorisale stvarne probleme, a strance su prikazali kao ljude koji nisu spremni da bez sankcija i nasilja udu u integracione procese i da upoznaju i prihvate nacin života i rada u Austriji. Koliko je taj stav pogrešan govori i zvanicni podatak iz Beckog fonda za integraciju, po kojem je u poslednjih pet godina samo u Becu oko 25.000 gostujucih radnika zavšilo kurseve nemackog jezika, organizovane u ovoj instituciji, dok broj onih koji su jezik ucili u nekom od instituta širom zemlje još nije poznat, a pretpostavlja se da je mnogostruko veci. To nedvosmisleno pobija stav crno-plave koalicije o nespremnosti stranaca za prilagodavanje i ucenje. Iako je u pocetku rasprave o novom zakonu vlada tvrdila da radi po holandskom modelu, danas, kad zakon treba da se primenjuje, vidi se da od pocetne zamisli nije mnogo ostalo. Primera radi, u Holandiji svaki pridošlica dobija svoj individualni program, koji sacinjavaju strucnjaci i iz kojeg se jasno uocava koji i kakvi su kursevi jezika pojedincima potrebni, pa je samim tim i neuporedivo humaniji.
Stalni sagovornik „Vikend magazina“, gospoda Anica Matzka-Dojder, poslanica u beckom Parlamentu, istice da naredba po kojoj stranci treba da nemacki nauce u toku sto casova apsurdna, jer je to nemoguce. Isto tako ona kaže da se time izaziva strah medu migrantima, što je kontraproduktivno za integracione procese.
„Iako se požurilo sa donošenjem novog Zakona o strancima, mnogo toga je ostalo nedoreceno i nedefinisano. Ne zna se koji jezicki instituti ce dobiti autorizaciju za organizovanje kurseva, nisu odredeni standardi o njihovom kvalitetu, a nije definisano ni kako ce se polagati ispiti. Po gruboj proceni, novom Zakonu podleže izmedju 20 – 30.000 stranaca, a od 1. januara nije organizovan nijedan kurs u Becu“, kaze gospoda Matzka-Dojder.
Gradska vlada Beca, na celu sa Socijaldemokratskom strankom, Partija zelenih i mnoge nevladine organizacije ulažu proteste zbog nedovršenosti i nesavršenosti zakonskih propisa koji oslikavaju diskriminatorski odnos prema migrantima. Postavlja se pitanje kako ce kurseve nemackog jezika platiti lica koja su po osnovu spajanja porodice došla u Austriju, dobili dozvolu boravka, ali ne i mogucnost da rade? Takode se namece pitanje kako ce majke zbrinuti decu u vreme dok su na kursevima i kako ce otici u neki od vecih centara gde ce se kursevi organizovati u slucaju da žive u nekom selu?
„Ministarstvo unutrašnjih poslova je odredilo sankcije prema migrantima, ali ne i nacin za njihovo sprovodenje. Dok god linija kojom ce se ici ne bude jasno definisana, Vlada grada Beca ce nastaviti da sprovodi svoje programe koji su pokazali dobre rezultate. Naši kursevi nemackog u sklopu Beckog fonda za integraciju su dobili nagradu od EU, pa nema potrebe da ih menjamo. Isto tako, mi smo zadovoljni odzivom oko 60% ljudi koji su dobili pisma za Paket dobrodošlice, jer su osetili da je naša dobrodošlica iskrena i dobronamerna“, naglasila je Anica Matzka-Dojder.
U 2003. godinu smo zakoracili sa obiljem zakonskih izmena, a da li ce na tome ostati zavisice u velikoj meri od buduce vlade na saveznom nivou. Ono što strancima u Becu donekle donosi spokoj je cinjenica da u gradskoj vladi vecinu ima Socijaldemokratska partija, koja se zalaže za prava migranata. Nakon izglašavanja prava glasa za strance na lokalnom nivou, otvorene su mogucnosti za njihov uticaj na sopstveni status, što treba pozdraviti i iskoristiti na pravi nacin.
